MO] ISHRANE

More documents

Recommendations

Info

do zalaska sunca, bili na otvorenom sade}i i obra|uju}i useve i brinu}i se o ìvotinjama. Moja majka je imala najbolju ba{tu u na{em delu zemlje i naporno radila iz dana u dan tokom leta kako bi na{a porodica bila hranjena sveòm hranom, koja je u potpunosti bila proizvedena na na{oj sopstvenoj farmi. Moje putovanje je bilo zadivljuju}e. Iznova bih bio zadivljen onime {to sam nau~io. @ao mi je {to moja porodica i drugi oko nas nisu imali sredinom 1900-tih informacije koje sada imamo o hrani i zdravlju. Da smo imali, moj otac je mogao da spre~i, ili preokrene svoje sr~ano oboljenje. Mogao je da upozna mog najmla|eg sina, njegovog imenjaka, koji sara|uje sa mnom na ovoj knjizi. Mogao je da ìvi jo{ nekoliko godina uz bolji kvalitet zdravlja. Moje putovanje kroz nauku tokom proteklih ~etrdeset i pet godina me je ubedilo da je sad hitnije nego ikad prikazati ljudima kako mogu da izbegnu ove tragedije. Nauka je tu i to treba biti poznato. Ne moèmo da ostavimo stvari u ovakvom stanju i da posmatramo kako na{i voljeni nepotrebno pate. Vreme je da ustanemo i preuzmemo kontrolu nad na{im zdrav - ljem. 2. poglavlje Ku}a od proteina Moja celokupna profesionalna karijera u biomedicinskom istraìvanju se koncentrisala na proteine. Kao nevidljiva uzica, proteini su me vukli gde god da sam krenuo, od osnovne istraìva~ke labo - ratorije do prakti~nih programa za ishranu neuhranjene dece sa Filipina, do vladinih odbora gde su se osnivale na{e nacionalne zdravstvene smernice. Protein, ~esto promatran sa strahopo{tova - njem predstavlja zajedni~ku nit koja povezuje pro{lo i sada{nje zna - nje o ishrani. Pri~a o proteinima predstavlja deo nauke, deo kulture i dobar deo mitologije. To me podse}a na Geteove re~i, koje mi je prvi put naveo moj prijatelj Hauard Lajman, istaknuti predava~, autor i biv{i farmer: “Najbolji smo u sakrivanju onih stvari koje su jasno vidljive”. Ni{ta nije bilo toliko dobro skriveno kao neispri~ana pri~a o proteinima. Dogma koja je okruìvala proteine cenzuri{e, opominje i navodi, direktno ili indirektno, skoro svaku misao koja se javljala u biomedicinskim istraìvanjima. Jo{ od otkri}a ove hemikalije koja sadrì azot 1839. godine koje je ostvario holandski hemi~ar Gerard Mulder (Gerhard Mulder), protein se pojavljivao kao najsvetija od svih hranljivih materija. Re~ protein poti~e od gr~ke re~i proteios, {to zna~i “od prvenstvenog zna~aja”. U 19. veku, protein je bio sinonim za meso, i ova veza je ostala sa nama vi{e od sto godina. Mnogi ljudi i danas izjedna~avaju proteine sa ìvotinjskim namirnicama. Ako vam kaèm da navedete namirnicu koja vam prva pada napamet kada kaèm protein, mogli biste da kaète govedina. Ako ste tako rekli, niste jedini. Vlada zbunjenost u pogledu mnogih od najosnovnijih pitanja o proteinima: - [ta predstavlja dobar izvor proteina? - Koja koli~ina proteina je potrebna? - Da li su biljni proteini dobri kao i ìvotinjski? - Da li je potrebno kombinovati odre|ene biljne namirnice pri obro - ku kako bi se dobili kompletni proteini? - Da li se savetuje uzimanje proteina u prahu ili aminokiselinskih dodataka, naro~ito ako neko radi naporne ve`be ili se bavi sportom? - Da li treba uzimati proteinske dodatke za izgradnju mi{i}a? 30 31
- Neki proteini se smatraju za veoma kvalitetne, a neki za malo kvalitetne; {ta to zna~i? - Odakle vegetarijanci dobijaju proteine? - Da li deca vegetarijanci pravilno rastu bez ìvotinjskih proteina? Osnovno za mnoga od ovih ~estih pitanja je uverenje da je meso protein, a protein meso. Ovo uverenje dolazi od ~injenice da “du{a” ìvotinjskih namirnica predstavlja proteine. Kod mnogih mesnih i mle~nih proizvoda, moèmo selektivno da uklonimo mast, ali nam i dalje ostaju prepoznatljivi mesni i mle~ni proizvodi. Mi ovo radimo neprestano, sa suvim mesom i obranim mlekom. Ali ako selektivno uklonimo proteine iz ìvotinjskih namirnica, ono {to nam ostaje nije ni nalik na original. Neproteinski biftek bi, na primer, predstavljao bari - cu vode, masti i male koli~ine vitamina i minerala. Ko bi to jeo? Ukratko, da bi namirnica bila pepoznata kao ìvotinjska, mora da sadrì proteine. Protein je osnovni element ìvotinjskih namirnica. Prvi nau~nici kao Karl Vojt (Carl Voit, 1831-1908), istaknuti nema~ki nau~nik, bili su odani zastupnici proteina. Vojt je utvrdio da je “~oveku” bilo potrebno samo 48,5 grama proteina na dan, ali je svejedno preporu~ivao ~itavih 118 grama na dan zbog kulturolo{kog verovanja iz tog perioda. Protein je bio izjedna~avan sa mesom, i svi su teìli da imaju meso na svom stolu, kao {to i mi teìmo da imamo ve}e ku}e i brà kola. Vojt je pretpostavljao da ne moète da imate previ{e od neke dobre stvari. Vojt je nastavio mentori{u}i nekoliko dobro poznatih istraìva~a ishrane sa po~etka 1900-tih godina, uklju~uju}i Maksa Rubnera (Max Rubner, 1854-1932) i Etvotera (W. O. Atwater, 1844-1907). Oba u~enika su strogo sledila savet svog u~itelja. Rubner je navodio da je unos proteina, to jest mesa, bio simbol same civilizacije: “Veliki unos proteina je pravo civilizovanog ~oveka”. Etvoter je organizovao prvu laboratoriju za istraìvanje ishrane pri ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Dràva (USDA). Kao direktor USDA, predlagao je 125 grama proteina na dan (sada se preporu~uje samo oko 55 grama na dan). Kasnije }emo videti koliko je ova po~etna preporuka bila zna~ajna za ovu vladinu agenciju. Kulturolo{ka predrasuda je postala ~vrsto prihva}ena. Ako ste bili civilizovani, jeli ste puno proteina. Ako ste bili bogati, jeli ste meso, a ako ste bili siroma{ni, jeli ste biljnu hranu, kao {to su krompir i hleb. Neki su smatrali da su niè klase bile lenje i nesposobne zato {to nisu jele dovoljno mesa, ili proteina. Elitizam i arogancija su dominirali poljem ishrane u 19. veku. Celokupan koncept da je ve}e - bolje, civilizovanije i mo`da ~ak i duhovnije proìmao, je svaku misao o proteinima. Major Mek Kej (McCay), istaknuti engleski lekar sa po~etka 20. veka, obezbedio je jedno od najzanimljivijih, ali i najnesre}nijih, trenutaka u ovoj istoriji. Lekar Mek Kej je bio stacioniran u engleskoj koloniji Indiji 1912. godine kako bi prona{ao najbolje borce iz indij - skih plemena. Izme|u ostalog, rekao je da su ljudi koji su koristili manje proteina bili “slabog fizi~kog sklopa, pri ~emu je poguren ènskast izgled sve {to se moè o~ekivati”. Te`nja za kvalitetom Proteini, masti, ugljeni hidrati i alkohol obezbe|uju prakti~no sve kalorije koje unosimo. Masti, ugljeni hidrati i proteini, kao makronutrijenti, izgra|uju skoro celokupnu teìnu hrane, osim vode, pri ~emu ostaje mala koli~ina vitamina i mineralnih mikronutrijenata. Koli~ina mikronutijenata neophodna za optimalno zdravlje veoma je mala (miligrami do mikrograma). Proteini, najsvetiji od svih hranljivih materija, predstavljaju vitalni sastojak na{eg tela i postoji na stotine hiljada razli~itih vrsta. Oni funkcioni{u kao enzimi, hormoni, strukturna tkiva i transportni molekuli, {to sveukupno ~ini ìvot mogu}im. Proteini su izgra|eni u vidu duga~kih lanaca od vi{e stotina ili hiljada aminokiselina, kojih postoji petnaest do dvadeset razli~itih vrsta, u zavisnosti od toga kako se broje. Proteini se neprestano tro{e i moraju se zamenjivati. To se ostvaruje kori{}enjem hrane koja sadrì proteine. Kada se unesu u telo, ovi proteini nam daju potpuno novu zalihu gradivnih blokova aminokiselina za kori{}enje u izgradnji novih proteina kao zamena za istro{ene. Kaè se da su razli~iti proteini iz hrane razli~itog kvaliteta, u zavisnosti od toga koliko dobro obezbe|uju potrebne aminokiseline kori{}ene za obnovu telesnih proteina. Ovaj proces razgradnje i ponovnog sastavljanja proteinskih aminokiselina je kao da nam neko daje raznobojnu nisku perli koja bi zamenila stari lanac perli koji smo izgubili. Me|utim, obojene perle na lan~i}u koji nam je dat nisu raspore|ene po istom redosledu kao na lancu koji smo izgubili. Zbog toga, raskidamo lanac i sakupljamo njegove perle. Zatim, rekonstrui{emo na{ novi lanac tako da obojene perle budu u istom redosledu kao na na{em izgubljenom lancu. Ali ako nam, na primer, nedostaju plave perle, pravljenje novog lanca }e biti usporeno ili zaustavljeno dok ne na|emo jo{ plavih perli. Ovo je isti koncept kao pri proizvodnji novih tkivnih proteina koji treba da se poklapaju sa starim istro{enim proteinima. Oko osam aminokiselina (“obojenih perli”) koje su potrebne za proizvodnju na{ih tkivnih proteina moraju se obezbediti hranom koju jedemo. One se nazivaju “esencijalne” jer na{e telo ne moè da ih proizvodi. Ako, kao i u slu~aju lanca sa perlama, na{im proteinima iz 32 33
Page 1 and 2: MO] ISHRANE
Page 3 and 4: Sadràj Uvod . . . . . . . . . . .
Page 5 and 6: Nakon dugogodi{nje karijere u istra
Page 7 and 8: set i sedam godina preko najpoznati
Page 9 and 10: 1. poglavlje Problemi sa kojima se
Page 11 and 12: Grafikon 1.3: [ta se podrazumeva po
Page 13 and 14: manje od ~etrdeset godina! [ta se k
Page 15: nici. Moja pojava pred kongresnim k
Page 19 and 20: nedovoljno bogata proteinima za dec
Page 21 and 22: Kako je to mogu}e? [irom sveta, sto
Page 23 and 24: standard. Jo{ jedna proizvoljna ta~
Page 25 and 26: Nejder (Ralph Nader) je nazvao vir{
Page 27 and 28: U ovom trenutku u na{em pore|enju s
Page 29 and 30: menata smo ubedljivo utvrdili da je
Page 31 and 32: opseg od 4 do 24% proteina u ishran
Page 33 and 34: 3330 2350 240 40 20 10 Grafikon 3.9
Page 35 and 36: vrste ìvotinja, kazein promovi{e r
Page 37 and 38: Grafikon 4.2: Opseg stope raka u ki
Page 39 and 40: da vam pokaèm {ta smo saznali iz o
Page 41 and 42: 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vreme
Page 43 and 44: Grafikon 4.7: Ukupan unos masti i r
Page 45 and 46: eproduktivnih godina, ako se odràv
Page 47 and 48: To je bila gre{ka. Kinesko istraìv
Page 49 and 50: zadovoljavaju}e da se ljudi ose}aju
Page 51 and 52: To su oni koji izgleda jedu koliko
Page 53 and 54: terol i visoku stopu raka jetre. Vi
Page 55 and 56: Deo II Bolesti izobilja 108 109
Page 57 and 58: ovog argumenta. Kada je biljna ishr
Page 59 and 60: ustanovi ko je dobio sr~ano oboljen
Page 61 and 62: Grafikon 5.2: Stopa preìvljavanja
Page 63 and 64: sr~anih bolesti)... Ogroman napreda
Page 65 and 66: sr~ane udare, {log i angioplastiku.
Page 67 and 68:
zahtevaju operaciju. Umesto operaci
Page 69 and 70:
Grafikon 6.1: Tabela indeksa telesn
Page 71 and 72:
postepeno, tokom perioda od nekolik
Page 73 and 74:
7. poglavlje Dijabetes Dijabetes ti
Page 75 and 76:
Visoki procenat kalorija poti~e od
Page 77 and 78:
Grafikon 7.3: Holesterol u krvi na
Page 79 and 80:
Me|utim, Beti nije bila jedina. Jo{
Page 81 and 82:
ène otkrivaju da imaju rak dok je
Page 83 and 84:
- Kada ène do|u do kraja svojih re
Page 85 and 86:
Uprkos nesigurnostima, i dalje veru
Page 87 and 88:
nesumnjivo jedan od razloga zbog ko
Page 89 and 90:
prati i kontroli{e. Ovaj proces pre
Page 91 and 92:
Grafikon 9.1: êste autoimune boles
Page 93 and 94:
Istraìva~i su otkrili ne{to zaista
Page 95 and 96:
da zatim tvrde da je cela ideja da
Page 97 and 98:
Grafikon 9.5: Veza unosa kravljeg m
Page 99 and 100:
azli~iti reìmi ishrane mogu da bud
Page 101 and 102:
Grafikon 10.2: Veza unosa ìvotinjs
Page 103 and 104:
videti, problem se krije u detaljim
Page 105 and 106:
Grafikon 10.5: Efekat unosa ìvotin
Page 107 and 108:
di na i mene sa dvadeset godina. Sp
Page 109 and 110:
tim ljudima, i{ao u {kolu sa tim lj
Page 111 and 112:
Amerikanci vole da ~uju dobre stvar
Page 113 and 114:
sve jasnije za{to se pojavila tako
Page 115 and 116:
neke savr{eno zdrave mlade ène ukl
Page 117 and 118:
Princip broj 7 Ishrana koja je zais
Page 119 and 120:
Jedan od najpovoljnijih nalaza iz b
Page 121 and 122:
- Jedite dobro. Ako jedete van ku}e
Page 123 and 124:
Uvod Kada ljudi ~uju o nau~nim info
Page 125 and 126:
zvao je interesovanje {irom cele ze
Page 127 and 128:
veoma jasno opravdavali umerene pre
Page 129 and 130:
Ameri~ki institut za istraìvanje r
Page 131 and 132:
Posledice po javnost Lekcije koje s
Page 133 and 134:
nih Dràva (USDA), nam je rekao da
Page 135 and 136:
Grafikon 14.3: Unos masti i smrtnos
Page 137 and 138:
nju samo jednog sastojka, kao {to j
Page 139 and 140:
Utvr|ivanje veze ishrane i raka Por
Page 141 and 142:
Ovi problemi su naro~ito ne~uveni u
Page 143 and 144:
cama i u kantinama, gde organizacij
Page 145 and 146:
Dopustite da vam iznesem jedno pore
Page 147 and 148:
sveta zaduèni za marketing su brzo
Page 149 and 150:
Sada nam se savetuje da za dobro zd
Page 151 and 152:
gornjoj granici od 10%! Nakon {to j
Page 153 and 154:
Nefinansirana ishrana Ne samo da vl
Page 155 and 156:
Do{ao sam do zaklju~ka da kada je z
Page 157 and 158:
nije pokazao da se sr~ana oboljenja
Page 159 and 160:
primera lekara posve}enih ishrani v
Page 161 and 162:
U proteklih par godina do{lo je do
Page 163 and 164:
za njega tokom {esnaest godina, ali
Page 165 and 166:
moj ro|ak. Devoja~ko prezime moje b
Page 167 and 168:
omogu}uje da shvatimo kako se to za
Page 169 and 170:
teina su tro{ile vi{e kiseonika, ko
Page 171 and 172:
- vi{e od dvadeset i ~etiri faktora
Page 173 and 174:
Dodatak C Veza sa “vitaminom” D
Page 175 and 176:
Grafikon C.3: Uloga paratiroidnog h
Page 177 and 178:
Literatura Deo I 1. Poglavlje 1. Am
Page 179 and 180:
50. Hawrylewicz EJ. "Fat-protein in
Page 181 and 182:
35. Page 1320 in Gersh BJ, Braunvva
Page 183 and 184:
32. Newman B, Mu H, Butler LM, et a
Page 185 and 186:
37. Monetini L, Cavallo MG, Stefani
Page 187 and 188:
76. Clarke R, Smith D, Jobst KA, et
Page 189 and 190:
28. Giovannucci E, Rimm E, Liu Y, e
Page 191 and 192:
7. Cantorna MT, Hayes CE, and DeLuc
show all

MO] ISHRANE

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?