MO] ISHRANE

More documents

Recommendations

Info

smo ustanovili da je u proseku 90-94% odraslih ispitanika u svakom okrugu i dalje ìvelo u istom okrugu u kome su ro|eni. Kada smo zavr{ili imali smo vi{e od 8.000 statisti~ki zna~ajnih veza izme|u promenljivih vrednosti na~ina ìvota, ishrane i bolesti. Imali smo istraìvanje do sada nevi|eno u pogledu sveobuhvatnosti, kvaliteta i jedinstvenosti. Imali smo ono {to je ~asopis New York Times nazvao “Gran pri epidemiologije”. Ukratko, stvorili smo taj snimak u vremenu kakav smo prvobitno zamislili. Ovo je bila savr{ena prilika da testiramo principe koje smo otkrili pri eksperimentima na ìvotinjama. Da li }e nalazi u laboratoriji biti dosledni sa ljudskim iskustvom u stvarnom svetu? Da li }e se na{a otkri}a o raku jetre kod pacova izazvanom aflatoksinom mo}i primeniti na druge vrste raka i druge vrste bolesti kod ljudi? Za vi{e informacija Veoma se ponosimo sveobuhvatno{}u i kvalitetom Kineskog istraìvanja. Da biste videli za{to, pro~itajte dodatak B sa strane 337. Prona}i}ete potpuniju raspravu o osnovnom planu i karakteristikama ovog istraìvanja. Kinesko iskustvo o ishrani U Kineskom istraìvanju je veliki zna~aj imala priroda ishrane kori{}ene u ruralnoj Kini. To je bila retka prilika da prou~avamo efekte prevashodno biljne ishrane na zdravlje. U Americi, 15-16% na{ih ukupnih kalorija dolazi od proteina, a do 80% od ove koli~ine dolazi od ìvotinjskih namirnica. Ali u ruralnoj Kini samo 9-10% ukupnih kalorija dolazi od proteina, a samo 10% proteina dolazi od ìvotinjskih namirnica. To zna~i da postoje velike razlike u ishrani izme|u Kineza i Amerikanaca, kao {to je pokazano na grafiko - nu 4.3. Nalazi prikazani na grafikonu 4.3 su standardizovani za telesnu teìnu od 65 kilograma (143 funte). Ovo je standardan na~in na koji kineski autoriteti beleè takve informacije, a to nam omogu}ava da lako poredimo razli~ite populacije. (Za ameri~kog odraslog mu{karca od 77 kilograma, unos kalorija }e iznositi oko 2.400 kalorija na dan. Za prose~nog ruralnog kineskog odraslog mu{karca od 77 kilograma, unos kalorija }e iznositi oko 3.000 kalorija na dan.) U svakoj gore razmotrenoj kategoriji postoje ogromne razlike u ishrani izme|u kineskog i ameri~kog iskustva: daleko ve}i ukupni unos kalorija, manje masti, manje proteina, daleko manje ìvotinjskih Grafikon 4.3: Kineski i ameri~ki unosi hranljivih materija Hranljive materije Kina Sjedinjene Dràve Kalorije (kcal/dan) 7 2641 1989 Ukupne masti (% od kalorija) 14,5 34—38 Vlakna iz ishrane (g/dan) 33 12 Ukupna koli~ina proteina (g/dan) 64 91 @ivotinjski proteini (% od kalorija) 0,8 10—11 Ukupna koli~ina gvo`|a (mg/dan) 34 18 namirnica, vi{e vlakana i daleko vi{e gvo`|a se koristi u Kini. Ove razlike u ishrani su od prvenstvenog zna~aja. Iako je obrazac ishrane u Kini veoma druga~iji od onoga u Sje - dinjenim Dràvama, i dalje postoji puno razlika u samoj Kini. Ekspe - rimentalne varijacije (to jest, opseg vrednosti) su su{tinske kada istraùjemo veze ishrane i zdravlja. Na sre}u, u Kineskom istraìva nju su postojale zna~ajne razlike za ve}inu merenih faktora. Postojale su izuzetne razlike u stopama bolesti (grafikon 4.2) i vi{e nego odgovaraju}e razlike u klini~kim merenjima i unosu hrane. Na primer, holesterol u krvi je varirao - kao prosek okruga - od najvi{eg do najnièg skoro dva puta, beta karotin u krvi oko devet puta, lipidi u krvi oko tri puta, unos masti oko {est puta, a unos vlakana oko pet puta. Ovo je bilo zna~ajno, jer smo mi prvenstveno bili koncentrisani na pore|enje svakog okruga u Kini sa svim ostalim okruzima. Na{e istraìvanje je predstavljalo prvo veliko istraìvanje koje je prou~avalo ovaj naro~iti opseg navika ishrane i njihove zdravstvene posledice. Mi smo u su{tini poredili, unutar kineskog opsega, ishrane bogate biljnim namirnicama sa ishranama veoma bogatim biljnim namirnicama. U skoro svim drugim istraìvanjima, koja su sva zapadnja~ka, nau~nici su poredili ishrane bogate ìvotinjskim namirnicama sa ishranama veoma bogatim ìvotinjskim namirnicama. Razlika izme|u ruralnih kineskih na~ina ishrane i zapadnja~kih ishrana, i nastalih obrazaca bolesti, je ogromna. Ova razlika, koliko i bilo koja druga, je bila ta koja je u~inila ovo istraìvanje tako zna~ajnim. Mediji su nazvali Kinesko istraìvanje “prekretnim istraìvanjem”. ^lanak u ~asopisu Saturday Evening Post je naveo da bi projekat “trebalo da prodrma medicinske i nutricionisti~ke istraìva~e {irom sveta”. 8 Neki ljudi iz medicinske zajednice su rekli da se jo{ jedno istraìvanje nalik ovom nikada vi{e ne moè izvr{iti. Ono {to sam ja znao je da je na{e istraìvanje pruìlo priliku za prou~avanje mnogih spornih ideja koje sam formirao o vezi ishrane i zdravlja. Sada èlim 74 75
da vam pokaèm {ta smo saznali iz ovog istraìvanja i kako je jo{ 20 godina istraìvanja, razmi{ljanja i iskustva promenilo ne samo na~in na koji razmi{ljamo o vezi izme|u ishrane i zdravlja, ve} i na~in na koji se moja porodica i ja hranimo. Bolesti siroma{tva i obilja Nije potrebno biti nau~nik da bi se utvrdilo da je verovatno}a da }emo umreti prili~no stabilno bila na 100% ve} izvesno vreme. Postoji samo jedna stvar koju moramo da uradimo u ìvotu, a to je da umremo. êsto sam sretao ljude koji koriste ovu ~injenicu kako bi opravdali svoju nezainteresovanost za informacije o zdravlju. Me|utim, moj pristup je druga~iji. Nikada nisam tragao za zdravljem nadaju}i se besmrtnosti. Dobro zdravlje je va`no kako bi se u potpunosti uìvalo u vremenu koje imamo. Radi se o tome da ~ovek bude {to je mogu}e funkcionalniji tokom celokupnog ìvota i o izbegavanju obogaljuju}ih, bolnih i duga~kih bitaka sa bolestima. Postoji puno boljih na~ina da se umre, i da se ìvi. Po{to su u kineskom Atlasu raka navedene stope smrtnosti za vi{e od ~etiri desetine razli~itih vrsta bolesti, imali smo retku priliku da prou~avamo mnoge na~ine na koje ljudi umiru. Pitali smo se: da li odre|ene bolesti teè da se grupi{u u odre|enim oblastima zem - lje? Na primer, da li se rak debelog creva javlja u istim regionima kao dijabetes? Ako bi se ovo pokazalo ta~nim, mogli bismo da pretpostavimo da su dijabetes i rak debelog creva (ili druge bolesti koje su se pojavljivale zajedno) delili zajedni~ke uzroke. Ovi zaklju~ci bi mogli da sadrè niz mogu}nosti, kre}u}i se od geografskih i sredinskih do biolo{kih. Me|utim, po{to sve bolesti predstavljaju biolo{ke procese (koji su po{li po zlu) moèmo da pretpostavimo da bez obzira na “uzroke” koji su opaèni, oni }e na kraju delovati preko biolo{kih doga|aja. Kada se bolesti navedu na na~in koji omogu}ava da se svaka stopa bolesti uporedi sa svakom drugom stopom bolesti, 9 pojavljuju se dve grupe bolesti: one koje se tipi~no javljaju u ekonomski razvijenijim oblastima (bolesti obilja) i one koje se tipi~no javljaju u ruralnim poljoprivrednim oblastima (bolesti siroma{tva) 10 (grafikon 4.4). Grafikon 4.4 pokazuje da svaka bolest, u obe liste, teì da se poveè sa bole{}u iz sopstvene grupe, ali ne i sa bole{}u iz suprotne grupe. Region u ruralnoj Kini koji ima visoke stope upale plu}a, na primer, ne}e imati visoke stope raka dojke, ali }e imati visoke stope parazitskih oboljenja. Bolest koja ubija ve}inu zapadnjaka, bolest sr~anih sudova, je ~e{}a u oblastima gde je ~e{}i i rak dojke. Usput, bolesti sr~anih sudova su relativno retke u mnogim zemljama u razvoju. Ovo nije zbog toga {to ljudi umiru mladi, izbegavaju}i time bolesti Grafikon 4.4: Grupe bolesti opaène u ruralnoj Kini Bolesti obilja Rak (debelo crevo, plu}a, dojka, (prekomerna ishrana) leukemija, mozak kod dece, stomak, jetra), dijabetes, bolesti sr~anih sudova Bolesti siroma{tva Upala plu}a, crevna opstrukcija, (neodgovaraju}a ishrana èluda~ni ~ir, digestivne bolesti, i lo{i sanitarni uslovi) plu}na tuberkuloza, parazitske bolesti, reumati~na bolest srca, metaboli~ke i endokrine bolesti razli~ite od dijabetesa, bolesti pri trudno}i i mnoge druge. zapada. Ova pore|enja predstavljaju stope standardizovane u odnosu na starost, {to zna~i da se porede ljudi iste starosti. Ove dve grupe bolesti su obi~no ozna~ene kao bolesti obilja i bolesti siroma{tva. Kako populacija u razvoju nagomilava bogatstvo, ljudi menjaju svoje navike ishrane, na~ina ìvota i sanitarne sisteme. Kako se bogatstvo gomila, sve vi{e ljudi umire od bolesti bogatih u odnosu na bolesti siroma{nih. Po{to su ove bolesti obilja tako tesno povezane sa navikama ishrane, bolesti obilja bi se mogle bolje nazvati “bolesti ekstravagantne ishrane”. Najve}i broj ljudi u Sjedinjenim Dràvama i drugim zapadnim zemljama umire od bolesti obilja. Zbog ovoga, ove bolesti se ~esto ozna~avaju kao “zapadnja~ke” bolesti. Neki ruralni okruzi su imali manji broj slu~ajeva bolesti obilja dok su drugi okruzi imali daleko vi{e ovih bolesti. Klju~no pitanje Kineskog istraìvanja je bilo slede}e: da li je ovo bilo zbog razlika u navikama ishrane? Statisti~ka zna~ajnost U nastavku poglavlja ukaziva}u na statisti~ku zna~ajnost razli~itih opaànja. Rimski broj jedan ( I) predstavlja 95+% sigurnosti; rimski broj dva ( II) predstavlja 99+% sigurnosti; a rimski broj tri ( III) predstavlja 99,9+% sigurnosti. Nijedan rimski broj ozna~ava da je veza manje od 95% sigurna. 11 Ove verovatno}e se tako|e mogu opisati kao verovatno}a da je opaànje realno; 99% sigurnosti zna~i verovatno}u od 99 od 100 da je opaànje realno; a 99,9% sigurnosti zna~i verovatno}u od 999 od 1.000 da je opaànje realno. 76 77
Page 1 and 2: MO] ISHRANE
Page 3 and 4: Sadràj Uvod . . . . . . . . . . .
Page 5 and 6: Nakon dugogodi{nje karijere u istra
Page 7 and 8: set i sedam godina preko najpoznati
Page 9 and 10: 1. poglavlje Problemi sa kojima se
Page 11 and 12: Grafikon 1.3: [ta se podrazumeva po
Page 13 and 14: manje od ~etrdeset godina! [ta se k
Page 15 and 16: nici. Moja pojava pred kongresnim k
Page 17 and 18: - Neki proteini se smatraju za veom
Page 19 and 20: nedovoljno bogata proteinima za dec
Page 21 and 22: Kako je to mogu}e? [irom sveta, sto
Page 23 and 24: standard. Jo{ jedna proizvoljna ta~
Page 25 and 26: Nejder (Ralph Nader) je nazvao vir{
Page 27 and 28: U ovom trenutku u na{em pore|enju s
Page 29 and 30: menata smo ubedljivo utvrdili da je
Page 31 and 32: opseg od 4 do 24% proteina u ishran
Page 33 and 34: 3330 2350 240 40 20 10 Grafikon 3.9
Page 35 and 36: vrste ìvotinja, kazein promovi{e r
Page 37: Grafikon 4.2: Opseg stope raka u ki
Page 41 and 42: 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vreme
Page 43 and 44: Grafikon 4.7: Ukupan unos masti i r
Page 45 and 46: eproduktivnih godina, ako se odràv
Page 47 and 48: To je bila gre{ka. Kinesko istraìv
Page 49 and 50: zadovoljavaju}e da se ljudi ose}aju
Page 51 and 52: To su oni koji izgleda jedu koliko
Page 53 and 54: terol i visoku stopu raka jetre. Vi
Page 55 and 56: Deo II Bolesti izobilja 108 109
Page 57 and 58: ovog argumenta. Kada je biljna ishr
Page 59 and 60: ustanovi ko je dobio sr~ano oboljen
Page 61 and 62: Grafikon 5.2: Stopa preìvljavanja
Page 63 and 64: sr~anih bolesti)... Ogroman napreda
Page 65 and 66: sr~ane udare, {log i angioplastiku.
Page 67 and 68: zahtevaju operaciju. Umesto operaci
Page 69 and 70: Grafikon 6.1: Tabela indeksa telesn
Page 71 and 72: postepeno, tokom perioda od nekolik
Page 73 and 74: 7. poglavlje Dijabetes Dijabetes ti
Page 75 and 76: Visoki procenat kalorija poti~e od
Page 77 and 78: Grafikon 7.3: Holesterol u krvi na
Page 79 and 80: Me|utim, Beti nije bila jedina. Jo{
Page 81 and 82: ène otkrivaju da imaju rak dok je
Page 83 and 84: - Kada ène do|u do kraja svojih re
Page 85 and 86: Uprkos nesigurnostima, i dalje veru
Page 87 and 88: nesumnjivo jedan od razloga zbog ko
Page 89 and 90:
prati i kontroli{e. Ovaj proces pre
Page 91 and 92:
Grafikon 9.1: êste autoimune boles
Page 93 and 94:
Istraìva~i su otkrili ne{to zaista
Page 95 and 96:
da zatim tvrde da je cela ideja da
Page 97 and 98:
Grafikon 9.5: Veza unosa kravljeg m
Page 99 and 100:
azli~iti reìmi ishrane mogu da bud
Page 101 and 102:
Grafikon 10.2: Veza unosa ìvotinjs
Page 103 and 104:
videti, problem se krije u detaljim
Page 105 and 106:
Grafikon 10.5: Efekat unosa ìvotin
Page 107 and 108:
di na i mene sa dvadeset godina. Sp
Page 109 and 110:
tim ljudima, i{ao u {kolu sa tim lj
Page 111 and 112:
Amerikanci vole da ~uju dobre stvar
Page 113 and 114:
sve jasnije za{to se pojavila tako
Page 115 and 116:
neke savr{eno zdrave mlade ène ukl
Page 117 and 118:
Princip broj 7 Ishrana koja je zais
Page 119 and 120:
Jedan od najpovoljnijih nalaza iz b
Page 121 and 122:
- Jedite dobro. Ako jedete van ku}e
Page 123 and 124:
Uvod Kada ljudi ~uju o nau~nim info
Page 125 and 126:
zvao je interesovanje {irom cele ze
Page 127 and 128:
veoma jasno opravdavali umerene pre
Page 129 and 130:
Ameri~ki institut za istraìvanje r
Page 131 and 132:
Posledice po javnost Lekcije koje s
Page 133 and 134:
nih Dràva (USDA), nam je rekao da
Page 135 and 136:
Grafikon 14.3: Unos masti i smrtnos
Page 137 and 138:
nju samo jednog sastojka, kao {to j
Page 139 and 140:
Utvr|ivanje veze ishrane i raka Por
Page 141 and 142:
Ovi problemi su naro~ito ne~uveni u
Page 143 and 144:
cama i u kantinama, gde organizacij
Page 145 and 146:
Dopustite da vam iznesem jedno pore
Page 147 and 148:
sveta zaduèni za marketing su brzo
Page 149 and 150:
Sada nam se savetuje da za dobro zd
Page 151 and 152:
gornjoj granici od 10%! Nakon {to j
Page 153 and 154:
Nefinansirana ishrana Ne samo da vl
Page 155 and 156:
Do{ao sam do zaklju~ka da kada je z
Page 157 and 158:
nije pokazao da se sr~ana oboljenja
Page 159 and 160:
primera lekara posve}enih ishrani v
Page 161 and 162:
U proteklih par godina do{lo je do
Page 163 and 164:
za njega tokom {esnaest godina, ali
Page 165 and 166:
moj ro|ak. Devoja~ko prezime moje b
Page 167 and 168:
omogu}uje da shvatimo kako se to za
Page 169 and 170:
teina su tro{ile vi{e kiseonika, ko
Page 171 and 172:
- vi{e od dvadeset i ~etiri faktora
Page 173 and 174:
Dodatak C Veza sa “vitaminom” D
Page 175 and 176:
Grafikon C.3: Uloga paratiroidnog h
Page 177 and 178:
Literatura Deo I 1. Poglavlje 1. Am
Page 179 and 180:
50. Hawrylewicz EJ. "Fat-protein in
Page 181 and 182:
35. Page 1320 in Gersh BJ, Braunvva
Page 183 and 184:
32. Newman B, Mu H, Butler LM, et a
Page 185 and 186:
37. Monetini L, Cavallo MG, Stefani
Page 187 and 188:
76. Clarke R, Smith D, Jobst KA, et
Page 189 and 190:
28. Giovannucci E, Rimm E, Liu Y, e
Page 191 and 192:
7. Cantorna MT, Hayes CE, and DeLuc
show all

MO] ISHRANE

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?