Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
12<br />
helsinška <strong>povelja</strong><br />
<strong>januar</strong> – <strong>februar</strong> 2010<br />
Balkan i evropski izazovi<br />
u samoj povelji (Član 51. i cela Glava VIII Povelje koja<br />
se odnosi na osnivanje regionalnih bezbednosnih<br />
organizacija), kao savez država članica koje baštine<br />
uređenje zasnovano na liberalno-demokratskim principima,<br />
individualnim slobodama i vladavini prava. 2<br />
Ono što je ključno, a što treba stalno naglašavati je<br />
da NATO predstavlja par-exelance političku organizaciju<br />
– jedinu koja je okupljala većinu zapadnih zemalja<br />
tokom hladnog rada. Ta politička dimenzija je<br />
posebno naglašena posle raspada Varšavskog pakta<br />
i Sovjetskog Saveza, čime se promenila i priroda<br />
bezbednosnih i spoljnopolitičkih prioriteta zemalja<br />
NATO. Već Rimskom deklaracijom iz 1990. godine, a<br />
potom i Strateškim konceptima iz 1991. i 1999. godine<br />
NATO je uputio na jačanju saradnje po Članu 2.<br />
Vašingtonskog sporazuma, odnosno ka jačanju ekonomske<br />
i političke saradnje među državama članicama.<br />
Time je Alijansa dobila i ulogu aktivnog političkog<br />
i ekonomskog foruma gde se zajednički usaglašavaja<br />
pitanja od značaja za sve partnere. Članstvo u<br />
NATO time daje mogućnost i malim državama članicama<br />
da donekle učestvuju u kreiranju šire politike<br />
koja prevazilazi njihov matični region ili čak<br />
kontinent. Novim strateškim konceptom koji je u<br />
pripremi verovatno će dodatno biti dat akcenat nevojne<br />
dimenzije Alijanse.<br />
Ako pogledamo strukturu članstva Alijanse,<br />
videćemo da nju čine većina članova Evropske<br />
unije, kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo<br />
u EU (Island, Turska, Hrvatska i Albanija) i dve<br />
severnoameričke države (SAD i Kanada). Dakle,<br />
velika većina članova NATO je istovremeno i velika<br />
većina država članica EU, nadnacionalnog entiteta<br />
čiji Srbija želi da postane član. Iako je članstvo<br />
u NATO i EU razdvojeno, u mnogim segmentima<br />
oni se nadopunjuju, te se sami interesi država<br />
članica EU neumitno prelivaju i u sektor transatlantske<br />
saradnje i bezbednosti koji je dominantno<br />
poveren Severnoaltlantskoj alijansi. Temelji i<br />
EU i NATO postavljeni su Briselskim paktom potpisanim<br />
1948. godine. SAD su bile veoma aktivne<br />
u izgradnji evropskog nadnacionalnog identiteta,<br />
a njihov uticaj i u unutrašnjim odnosima između<br />
zemalja članica EU je i dalje veliki. Takodje, današnjoj<br />
EU, SAD su najvažniji partner na međunarodnoj<br />
političkoj sceni.<br />
2 Preambula Vašingtonskog sporazuma.<br />
Iako postoje očigledne razlike, na neki način članstvo<br />
u EU je komplementarno NATO, što je praktično<br />
uočljivo u samom toku dosadašnjeg proširenja<br />
EU. Sve zemlje Istočne Evrope su došli do članstva u<br />
EU preko članstva u NATO. Ulaskom u NATO zemlje<br />
Istočne Evrope potvrdile su svoju prozapadnu orijentaciju,<br />
pokazale se kao pouzdani partneri i doprinele<br />
stabilnosti i bezbednosti vlastitih zemalja. Posrednim<br />
putem možemo da uočimo da su države članice<br />
najveće efekte ulaska svoje zemlje u NATO upravo<br />
osetile na polju ekonomije. Kao repere za ovu tvrdnju<br />
možemo uzeti primere Rumunije i Bugarske, prve<br />
dve zemlje Jugoistočne Evrope, koje su postale članice<br />
NATO 2004. godine. Obe zemlje su imale dramatičan<br />
porast stranih direktnih investicija od 2000. do<br />
2004. godine, odnosno u periodu od momenta kada<br />
je postalo izvesno da će postati članice NATO do<br />
godine samog pristupanja 3 . Samo u Rumuniji u godini<br />
pristupanja ukupne strane direktne investicije su<br />
porasle za 141 posto u odnosu na prethodnu godinu. 4<br />
Što se tiče političke i bezbednosne stabilizacije,<br />
dovoljno je spomenuti da je tokom 1995. godine<br />
NATO izdao Studiju proširenja NATO kao uputstvo<br />
za buduće aspirante ka članstvu. U ovom dokumentu<br />
je izneta teza koja je praktično postala pravilo,<br />
da nije poželjno da država kandidat postane<br />
član NATO ukoliko postoje međuetnički sukobi na<br />
njenoj teritoriji i ukoliko postoje spoljni (izvan granica<br />
države) teritorijalni problemi. Država članica<br />
mora da ih reši u skladu sa principima OEBS, pre<br />
nego što stupi u punopravno članstvo. 5 U tom smislu<br />
NATO postaje garant kako teritorijalnog integriteta<br />
i suvereniteta države članice, tako i daljeg<br />
razvoja države u mirnom okruženju, bez sukoba sa<br />
susedima. Konačno, sama orijentacija ka Alijansi,<br />
a zatim i punopravno članstvo daju rani signal za<br />
većinsku ili čak potpunu istovetnost u spoljnopolitičkoj<br />
orijentaciji sa (pre svega) evropskim državama,<br />
što je bilo veoma bitno za države koje u prethodnom<br />
periodu takvu orijentaciju nisu pokazivale.<br />
Srbija bi svoju evropsku putanju zacementirala<br />
ulaskom u NATO.<br />
3 Više informacija o tome na http://www.investbg.government.<br />
bg/?sid=24&ssid=121&c=255, http://www.romania-central.com/<br />
economy-of-romania/the-economy-of-romania/35-foreign-directinvestment-in-romania/<br />
.<br />
4 R. Vukadinović, NATO. Eruotlantska integracija,Topical, Zagreb,<br />
2007, str. 316.<br />
5 Više o tome na http://www.nato.int/docu/handbook/2001/<br />
hb030101.htm.
Change language