Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
16<br />
helsinška <strong>povelja</strong><br />
<strong>januar</strong> – <strong>februar</strong> 2010<br />
Balkan i evropski izazovi<br />
Bombardovanje i Kosovo<br />
Činjenice kojima pobornici incijative neulaska<br />
u NATO istu potkrepljuju uglavnom se odnose na<br />
moralne razloge (zbog NATO bombardovanja) koji<br />
nas sprečavaju da pristupimo programu pridruživanja.<br />
Moral i, na čijoj je strani pravda, vrlo često su<br />
pitanja na koje se odgovori ne mogu dati jednoznačno.<br />
Ako je nemoralno i neljudski ući u NATO, zašto je<br />
moralno tražiti pristupanje EU, kad su vojske sedam<br />
njenih članica učestvovale u bombardovanju SR<br />
Jugoslavije, ili biti član PzM koji je program partnerstva<br />
sa NATO? Pitanje morala bismo mogli da postavimo<br />
i sebi, jer su predstavnici naše države i teritorija<br />
naseljenjih Srbima tokom devedeseih nebrojeno<br />
više puta prekršili međunarodne norme, potpisane<br />
i dogovorene ugovore. Spoljnopolitička orijentacija i<br />
participacija bi trebala biti isključivo stvar realnog<br />
interesa.<br />
Pitanje Kosova je daleko intrigantnije, pošto nije<br />
pitanje da li Srbija može u NATO bez Kosova, nego<br />
da li može da pristupi bez prethodnog priznavanja<br />
ove teritorije za nezavisnu državu. Sama Srbija<br />
sebe ograničava da tako nešto uradi Rezolucijom<br />
iz decembra 2007. godine, ali i samim Ustavom.<br />
Takodje, prethodno spomenuta Studija proširenja<br />
NATO pokazuje da nije poželjno pristupanje<br />
za državu koja ima međuetničke sukobe ili spoljne<br />
teritorijalne probleme. Pitanje je na koji način bi<br />
se Srbija tretirala, pošto je u slučaju proširenja EU<br />
Kosovo se tretira kao teritorija koja je pod patronatom<br />
UN do konačnog rešenja statusa. Moguće<br />
je da bi neke članice uslovile ulazak Srbije priznavanjem<br />
Kosova, poput, na primer, Albanije ili SAD.<br />
Ali, to ne sprečava Srbiju da se pokaže kao pouzdan<br />
saveznik „do konačnog rešavanja statusa“<br />
time što će uraditi sve što je moguće u evroatlantskim<br />
integracijama.<br />
Dilema ili veštačka dilema<br />
U dosadašnjem razmatranju videli smo da su<br />
suštinski jedina dva (tri) razloga za neulazak u<br />
NATO – odnos sa Rusijom, bombardovanje SRJ i<br />
proglašenje nezavisnosti Kosova. Preuranjenim<br />
pozivom za izjašnjavanje o pristupanju NATO, određeni<br />
deo političke i kulturne elita želi da eliminiše<br />
čak i mogućnost rasprave o prednostima i manama<br />
pristupanja, i trajno otkloni mogućnost pristupanja<br />
NATO po mehanizmu predviđenim u Rezolucijom<br />
o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog intergriteta<br />
i ustavnog poretka. Forsirajući mitologizaciju<br />
negativnih percepcija NATO (odricanje od suverenosti,<br />
slanje srpskih vojnika u inostranstvo da budu<br />
topovsko meso itd) u javnosti, onemogućavaju da<br />
građani ove zemlje i njihovi izabrani predstavnici<br />
racionalno pristupe rešavanju ovog pitanja. Pobornici<br />
preuranjenog referenduma forsiraju binarne opozicije:<br />
NATO – ne, EU – da; PzM – da, NATO – ne, čime<br />
se stvara utisak da mi u ta dva (tri) procesa pregovaramo<br />
sa različitim saveznicima. U stvari, oni ostavljaju<br />
prostor za sebe, izjašnjavajući se za jednu stranu<br />
integracija, a odbijajući drugu, stvarajući lažnu<br />
metu na kojoj oni mogu da ispolje svoja „patriotska<br />
nastojanja“.<br />
Opredeljenjem za neutralnost kao da čekamo promenu<br />
u transatlantskim odnosima, i nekakvu prorusku<br />
orijentaciju EU, u kojoj bi Srbija profitirala. Malo<br />
je verovatno da bi se naša pozicija značajno promenila<br />
čak i u tom slučaju. Navodi se da je moguće biti<br />
neutralan, pošto ima još država članica EU koje su<br />
u tom statusu. Međutim, njihov status, kako smo to<br />
predočili ranije u tekstu, ne može se porediti<br />
sa statusom Srbije. Ne treba zaboraviti da su sve<br />
nama susedne zemlje ili države članice, ili u intenzivnom<br />
dijalogu za članstvo u NATO. Na koji način<br />
će se ostvariti ideja koju promovišu mnogi domaći<br />
političari o Srbiji kao „lideru na Balkanu“ ako ne<br />
participira u jedinom forumu u kojem su sve države<br />
Balkana uključene, ili će to ubrzo biti? Razmatranja<br />
o moralu i prošlosti i o učešću naše zemlje<br />
u globalnim kretanjima više ne odgovaraju realnosti.<br />
Njima je možda bilo mesta za vreme hladnog<br />
rata, kada je Jugoslavija (zajedno sa nesvrstanima)<br />
igrala ulogu tampon zone između Istoka i<br />
Zapada.<br />
I konačno, pitanje ulaska u NATO spada u širi<br />
kontekst reformi i promena, kojima će se konačno<br />
izvesti preobražaj društva i stabilizacija regiona.<br />
Samo članstvo u NATO nije jedini cilj, već svi<br />
oni efekti koji ga prate i koji će se osetiti u gotovo<br />
svim segmentima društva. Da bi se pravilno<br />
opredelili, građani ove države treba da čuju i drugu<br />
stranu, koja je zamagljena pozivima na moralne<br />
vrednosti i na očuvanje Kosova. U pozivu 200 intelektualaca<br />
ponajmanje ima demokratije na koju se<br />
stalno pozivaju. Umesto trenutnog referenduma, u<br />
Srbiji treba da se pokrene uutrašnji, demokratski<br />
dijalog o pristupanju NATO, u kom bi se baratalo<br />
činjenicama, a ne parolama i negativnim emocionalnim<br />
nabojem, i koji bi bio baziran na dugoročnim<br />
i realnim interesima građana ove zemlje.
Change language