HelsinÅ¡ka povelja 135-136, januar-februar 2010.

More documents

Recommendations

Info

oj 135–136, januar – februar 2010, godina XV helsinška povelja januar – februar 2010 Sadržaj uvodnik Kako sprečiti rastakanje društvenog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Piše: Sonja Biserko Balkan i evropski izazovi Posle krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 piše: Vladimir Gligorov Naredni koraci za Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Piše: Vladimir Pavićević Neutralnost rizičan i skup poduhvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Piše: Igor Novaković Referendum bez referenduma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 piše: Nikola Samardžić Multilateralna diplomacija na ispitu . . . . 20 Piše: Edina Bećirević Izaći iz „jaruge“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Piše Bojan al Pinto Brkić Iluziji nikad kraja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Piše: Ivan Torov Skidanje velova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 piše: Miroslav Filipović Nova strategija srpskog nacionalizma Pesnica u svilenoj rukavici . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Piše: Dr Aleksandar Sekulović Obrazovanje mladih Generalu ima ko da piše . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Piše: Slobodanka Ast Prve Patrijarhove reči Nesmotrenost ili iskrenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Piše: Srđan Barišić Politička scena SPASAVANJE, drugi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Piše: Nastasja Radović Bezbednost u regionu Uzroci srpskog animoziteta prema Stjepanu Mesiću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Piše: Stipe Sikavica Povelja na licu mesta Kikinda: godina nezaposlenog tigra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Piše: Gordana Prenuvić Fijat Umesto eseja Osećanje ogromne umirujuće samoće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Piše: Nenad Daković sport i propaganda Čovek za sva vremena: Petar Borota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Piše: Ivan Mrđen Malo poznata istorija Ukrajina u prošlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 Piše: Olga Zirojević Naša pošta Sužavanje životnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . 61 Piše: Rade Vukosav Rezolucija o Srebrenici Sramno licitiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 piše: Vojislava Vignjević Helsinška povelja – glasilo Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ISSN 1451-6195 Rige od Fere 20, Beograd; tel. 011/3032-408; fax. 2639-437; e-mail: povelja@eunet.rs Internet izdanje: http://www.helsinki.org.rs Uređivački odbor: Sonja Biserko, Latinka Perović, Seška Stanojlović, Olivera Milosavljević, Izabela Kisić; Glavni urednik: Seška Stanojlović; Oblikovanje i slog: Ivan Hrašovec; Štampa: Zagorac, Beograd Ovaj dvobroj Helsinške povelje štampan je zahvaljujući pomoći Norveškog helsinškog komiteta
3 helsinška povelja januar – februar 2010 uvodnik PIŠE: SONJA BISERKO Kako sprečiti rastakanje društvenog tkiva Ključna dilema Srbije – Evropa da ili ne – ponovo se zaoštreno postavlja pred srpsku elitu. Odluka Borisa Tadića da podnese kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji ne prestaje biti tema oko koje se sučeljavaju srpske elite tzv. konzervativnog bloka (svakako jačeg) i onog liberalnijeg koji na EU gleda pragmatičnije. Problem je međutim mnogo dublji, jer je nacionalna energija potrošena na nacionalni projekat koji je poražen, a da nije napravljen bilans. U takvom mentalnom stanju nije moguće iznedriti nove ideje ili novu viziju. Bez novog političkog konteksta, koji podrazumeva i nove vrednosne parametre, Srbija nema odgovore na nove izazove. Ofanziva konzervativnog bloka usmerena na iznuđivanje prevremenih izbora podseća na onu iz 2002. i 2003, kada se premijer Zoran Đinđić okretao EU i spremao za obračun sa organizovanim kriminalom i antihaškim lobijem. Ponuda tog bloka je, međutim, veoma tanka. Sa populističkom retorikom eventualno mogu dobiti izbore, ali sastaviti relevantnu vladu gotovo je nemoguće. Afera u vezi sa za narko klanom Šarića indikativna je po tome što je nakon akcije Sablja, koja je razbila “zemunski klan”, stvoren novi pod “kišobranom” prethodne vlade. I očigledno je da ima podršku u nekim političkim strukturama. Očigledna je i namera Beograda da odgovornost prebaci na Crnu Goru sa željom da je dodatno kriminalizuje. Medijska kampanja protiv Crne Gore podseća na onu iz vremena kada je sticala nezavisnost. Otpor prema EU imanentan je gotovo celokupnoj srpskoj eliti, i s leva, i s desna. Nema rasprave o tome šta predstavlja EU, mehanički se preuzimaju formulacije koje zvuče isprazno. EU svakako ne daje odgovore na sva pitanja, jer i sama prolazi kroz kritično promišljanje sopstvene budućnosti. Međutim, odbijanje pripadanja takvoj zajednici i aktivno učešće u promišljanju evropske budućnosti, ne samo ekonomske, već i političke i bezbednosne, svedoči o autizmu i nesposobnosti promišljanja vlastitih interesa. U potrazi za novom paradigmom nije dovoljno biti protiv, za jednu ili drugu stranu, ili pak nijednu, već tražiti meru koja daje odgovor na pitanja koja blokiraju ceo region. Balkanski region je svakako u centru savremene krize i ogolio je sva pitanja današnjice u najekstremijem obliku: od rasizma, genocida, etnonacionalizma do nametanja novih vrednosti i modela tek stvorenim državanma. Upravo na primeru Balkana, a posebno i same Srbije, mogu se tražiti konstruktivni odgovori. Činjenica da međunarodna zajednica tako dugo rešava problem jugoslovenske krize svedoči o tome sa koliko opstrukcija se ponuđeni modeli sukobljavaju. Kada je reč o Srbiji, može se reći da ona još uvek teško odustaje od svojih teritorijalnih pretenzija. Verovanje međunarodne zajednice da će Srbija posle promena 2000. godine biti lider u regionu nije bilo utemeljeno, jer liderstvo na koje se srpski političari pozivaju ima teritorijalnu konotociju i patrenalistički ton. Srpska elita ne prihvata činjenicu da je Balkan u završnoj fazi državnog konstituisanja i da o novim granicama odlučuje međunarodna zajednica, a ne pojedinačne zemlje. Još tokom procesa raspada otomanske, a potom i austrougraske imperije, počelo je rešavanje balkanskog pitanja. Od Berlinskog kongresa (1978), preko Versjaskog ugovora o stvaranju Jugoslavije (1919), do Badenterove komisje (1991), koja je konačno uobličila formulu (uvažavajući odluke
Page 1: Helsinška povelja Glasilo broj 135
Page 5 and 6: 5 helsinška povelja januar - febru
Page 11 and 12: 11 helsinška povelja januar - febr
Page 53 and 54:
53 helsinška povelja januar - febr
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
show all

HelsinÅ¡ka povelja 135-136, januar-februar 2010.

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?