Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
13<br />
helsinška <strong>povelja</strong><br />
<strong>januar</strong> – <strong>februar</strong> 2010<br />
Balkan i evropski izazovi<br />
Sve prethodno rečeno potvrđuje da je do sada<br />
NATO imao i ulogu bezbednosnog, ekonomskog i<br />
političkog stabilizatora i predvorja za ulazak u EU.<br />
Pred nama su dakle, dve organizacije država, koje<br />
su zasnovane na istim principima i čije većinsko<br />
članstvo čine iste države. Ipak, naša javnost prema<br />
jednoj gaji apsolutni entuzijazam i naklonost, dok<br />
se prema drugoj odnosi veoma negativno. Nažalost,<br />
kao što se stav javnosti prema EU pozitivno<br />
„spinuje“, isti taj proces se odvija u suprotnom smeru<br />
za NATO, bez dubinske analize šta ove integracije<br />
u stvari znače.<br />
Šta je Partnerstvo za mir, a šta NATO?<br />
Pitanje učestvovanja u misijama<br />
Sem binarne opozicije EU-NATO, u našoj javnosti<br />
takodje se stvara nešto slično u odnosu na Partnerstva<br />
za mir. Po toj poziciji PzM je poželjan, ali i maksimalno<br />
dovoljan vid saradnje Srbije sa NATO. Nažalost,<br />
u javnom diskursu se ne pojavljuju objašnjenja<br />
šta je to PzM, kako funkcioniše, koji su programi<br />
saradnje i koliko su dubinski orijentisani.<br />
PzM je partnerski program koji je NATO lansirao<br />
1994. godine, kako bi pomogao bezbednosnu i političku<br />
stabilizaciju zemalja Istočne Evrope i postsovjetskog<br />
prostora. Članstvo u PzM upućuje na bolju<br />
saradnju sa NATO u brojnim oblastima i na različitim<br />
nivoima. Srbija je svoje namere predstavila u<br />
Prezentacionom dokumentu iz jula 2007. godine<br />
izrazila želju za kooperacijom sa NATO u okviru PzM<br />
u 18 različitih oblasti. 6 Međutim, niti jednom nije bilo<br />
potpuno objašnjeno zbog čega Srbija pristupa programu<br />
saradnje sa Alijansom, kad je već sam ulazak<br />
u članstvo nepoželjan. Ako nam je jedino opravdanje<br />
za članstvo u PzM i saradnju to što su zemlje regiona<br />
i Rusija, kao i neke zemlje EU takodje članovi, ne<br />
treba da previđamo činjenicu da su sve one postavile<br />
saradnju takodje i na drugom nivou. Neutralne<br />
države članice EU se računaju u „napredne partnere“<br />
u PzM, čiji doprinos aktivnostima prevazilazi čak<br />
i doprinos pojedinih članica NATO. 7 Države regiona<br />
su sve postavile za svoj cilj članstvo u NATO, i jedine<br />
preostale su Crna Gora i BiH koje ubrzano idu ka<br />
članstvu, i Makedonija koja je već trebala postati članica,<br />
ali joj je pristupanje trenutno uskraćeno zbog<br />
spora sa Grčkom oko imena. Rusija svoje odnose sa<br />
NATO reguliše preko Stalnog saveta Rusija – NATO.<br />
6 Republic of Serbia, Partnership for Peace – Presentation document,<br />
Beograd, 2007, str. 7 – 12<br />
7 Vodič kroz Partnerstvo za mir, ISAC fund, Beograd, 2007, str. 44.<br />
Za Srbiju je nužno da se spoljnopolitički opredeli i<br />
da osmisli pravu suštinu svoje participacije u PzM<br />
ako želi da zbilja bude prihvaćena kao pouzdan<br />
partner od strane evropskih država..<br />
Tema koja se naslanja na pitanje PzM i NATO<br />
je učestvovanje u mirovnim i multilateralnim operacijama<br />
koje se sprovode pod rukovodstvom<br />
NATO, a u kontekstu slanja srpskih vojnika u iste<br />
misije. Mirovne i multilateralne operacije NATO,<br />
u kojima učestvuju partnerske zemlje preko programa<br />
PzM regulišu se uglavnom na dva pravna<br />
osnova: ili na osnovu odluka Saveta bezbednosti<br />
UN, ili pozivom partnerske države ili organizacije.<br />
8 Samo je jedan slučaj, a koji je na nesreću<br />
vezan za našu državu, iskače iz obrasca koji je<br />
postavljen, i na neki način se može tretirati kao<br />
presedan. U misiji „Allied Force“ kojom je izvedeno<br />
bombardovanje SR Jugoslavije nisu učestvovale<br />
partnerske države, već samo države članice.<br />
Takodje, u našoj javnosti se često mešaju akcije<br />
tzv. koalicija voljnih i operacije NATO. Akcije<br />
protiv talibanskog režima u Avganistanu i režima<br />
Sadama Huseina nisu izvedene pod okriljem<br />
NATO, mada su neke od država članica predvodile<br />
ove akcije. Alijansa od 2003. godine jeste glavni<br />
instrument očuvanja mira u Avganistanu (ISAF),<br />
ali je njeno prisustvo utemeljeno u rezolucijama<br />
SB UN (1386, 1413, 1444, 1510, 1563, 1623, 1707,<br />
1776 i 1833). Srbija u ovom trenutku učestvuju u<br />
5 mirovnih operacija koje vode UN (Čad i Centralnoafrička<br />
Republika, Obala Slonovače, Liberija, Haiti i<br />
Demokratska Republika Kongo). Koji je onda razlog<br />
da Republika Srbija ne da svoj doprinos i drugim<br />
misijama UN, između ostalih, možda i onoj u Avganistanu?<br />
Pošto će nam vojska biti uskoro profesionalizovana,<br />
nema mesta tvrdnjama da bi na te misije išli<br />
redovni regruti, već samo oni koji su za to zainteresovani<br />
i za šta bi bili adekvatno plaćeni. Ako se pogleda<br />
sadašnji sastav snaga u Avganistanu, vidi se da<br />
većinu snaga daju SAD, kao i velike evropske zemlje.<br />
Kontigenti manjih zemalja su mnogo manji, i variraju<br />
od slučaja do slučaja. 9 Kad već stremimo ka članstvu<br />
u EU i ako smo već članica PzM, veoma je važno<br />
da pokažemo solidarnost i sa spoljnopolitičkim ciljevima<br />
naših partnerskih država.<br />
8 Na primer, Makedonija – na molbu predsednika Borisa Trajkoskog<br />
za pomoć, Afrička unija – zahtev za pomoć u mirovnim misijama u<br />
Sudanu i Somaliji.<br />
9 Pogledaj više http://www.nato.int/isaf/docu/epub/pdf/placemat.pdf.
Change language