Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
Helsinška povelja 135-136, januar-februar 2010.
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
42<br />
helsinška <strong>povelja</strong><br />
<strong>januar</strong> – <strong>februar</strong> 2010<br />
Sramno licitiranje<br />
PIŠE: VOJISLAVA VIGNJEVIĆ<br />
U presudi Međunarodnog suda pravde iz <strong>februar</strong>a<br />
2007 (spor Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne<br />
Gore), Srbija je proglašena krivom po dva osnova: jer<br />
nije učinila ništa da bi sprečila genocid u Srebrenici<br />
i jer nije kaznila, odnosno izručila Haškom tribunalu,<br />
optužene za taj zločin. Proglašena je odgovornom<br />
i za kontinuirano kršenje Konvencije o sprečavanju<br />
i kažnjavanju genocida od 1995. godine do danas,<br />
zbog odbijanja da Tribunalu izruči optužene za genocid<br />
s Ratkom Mladićem na čelu. Ova presuda Međunarodnog<br />
suda je najteža osuda jedne države u istoriji<br />
Suda. Evropska unija je prihvatila presudu, po kojoj je<br />
u Srebrenici počinjen genocid i ustanovila Dan sećanja<br />
na žrtve ovog stravičnog zločina.<br />
Ovde, međutim, osim deklarativnog zalaganja za<br />
evrointegracije, ne postoji iskrena spremnost da se<br />
prihvate evropske vrednosti na čijoj moralnoj i etičkoj<br />
skali Srebrenica zauzima visoko mesto. Naprotiv. Na<br />
delu je sramno cenjkanje i licitiranje vezano za Srebrenicu.<br />
U srbijanskom parlamentu želi se usvajanje<br />
rezolucije o Srebrenici, ali bez pominjanja genocida<br />
uz još jednu rezoluciju kojom bi se osudili i zločini<br />
počinjeni nad Srbima. Tako Slavica Đukić – Dejanović,<br />
predsednica parlamenta i visoka funkcionerka<br />
Socijalističke partije Srbije koja participira u vlasti,<br />
konstatuje šta je prihvatljivo za tu stranku: “Za sada<br />
je naš stav da je „zločin“ sasvim zadovoljavajući termin<br />
za Srebrenicu“(!?)<br />
Još više zapanjuje izjava Nade Kolundžije, šefice<br />
poslaničkog kluba demokrata, stranke koja je lansirala<br />
ideju o rezoluciji u republičkom parlamentu.<br />
Ona tvrdi da, što se tiče reči – genocid – cilj rezolucije<br />
ne treba da bude pravna kvalifikacija zločina“.<br />
Postoje međunarodne institucije koje su se bavile<br />
time, a smisao naše rezolucije treba da bude osuda<br />
zločina, izražavanje saosećanja sa žrtvama i potvrda<br />
našeg stava da počinioci ne smeju ostati nekažnjeni“.<br />
Kolundžija ide i korak dalje u objašnjenju<br />
zašto će reč genocid biti izostavljena: “Međunarodni<br />
sud pravde u Hagu zločin u Srebrenici nije eksplicitno<br />
definisao kao genocid, već se pozvao na presudu<br />
pojedincu u kojoj ima elemenata genocida. Formu<br />
koju je upotrebio Međunarodni sud pravde mogli<br />
bismo i mi da preuzmemo, ali smatramo da cilj rezolucije<br />
nije pravna kvalifikacija, već samo osuda počinjenih<br />
zločina“(!?) Nakon ovakve ocene nameće<br />
se pitanje – zašto se Demokratska stranka još nije<br />
precizno odredila u odnosu na počinjeni genocid<br />
Rezolucija o Srebrenici<br />
u Srebrenici što je neophodno da bi se profilisao njen<br />
stav, ne samo prema Srebrenici već i u odnosu na ratove<br />
na bivšem jugoslovenskom prostoru i Miloševićevoj<br />
politici koja je do njih dovela. Ili se i dalje drži ovakvih i<br />
sličnih formulacija kako bi sačuvala glasove i udvarala<br />
se biračkom telu.<br />
U međuvremenu se oglasio i novopečeni naprednjak<br />
Aleksandar Vučić s uveravanjem da je njegova stranka<br />
spremna za razgovore o rezoluciji i vajkanjem da,<br />
dok je bio u redovima radikala, nije smeo ni da spomene<br />
Srebrenicu.Vučić je izgleda naprasno „zaboravio“ da<br />
je svojevremeno proglašavao Skupštinu Srbije „sigurnom<br />
kućom“ za Ratka Mladića i tražio da beogradske<br />
ulice nose njegovo ime. Da se i ne pominje to što se ni<br />
on ni njegov mentor Tomislav Nikolić nisu odrekli programskih<br />
opredeljenja radikala o Velikoj Srbiji, pogubnom<br />
nacionalističkom državnom projektu koji je generirao<br />
ratove i genocid u Srebrenici.<br />
Skupštinaska rezolucija o Srebrenici ne bi imala smisla<br />
ako se zločin ne bi nazvao pravim imenom-genocid.<br />
A da postoji stvarna volja, ne bi bilo teško osuditi<br />
ovaj zločin.Takodje, neophodno je da se stožer vladajuće<br />
koalicije, Demokratska stranka, odredi prema presudi<br />
Međunarodnog suda pravde. Naime, teza da je<br />
jako bitno da se dobije široki konsenzus za rezoluciju<br />
čime se pravdaju političke kalkulacije u vezi sa<br />
tim, ne stoji – u jednom društvu koje je godinama taj<br />
zločin potiskivalo, jako je teško obezbediti podršku<br />
onih partija koje su taj zločin do juče potpuno negirale.<br />
Ne može se očekivati od nekog ko je odgovoran<br />
za politiku ratnih zločina, poput Socijalističke partije<br />
Srbije ili Srpske radikalne stranke, da sam sebe<br />
osudi. Posebno ako se ima u vidu da nije izvršena<br />
lustracija državnog aparata.<br />
Ljudi iz Srebrenice očekuju samo malo ljudskosti<br />
i imaju pravo na istinu. Rezolucija koja bi izbegla<br />
kvalifikaciju i imenovanje zločina kao genocid bi onima<br />
koji su prošli sve strahote nanela samo nov bol.<br />
Od toga, da li će zločin u Srebrenici biti jasno i nedvosmisleno<br />
osuđen zavisi konačno distanciranje od<br />
Miloševićeve ratne politike i njegovog režima, suočavanje<br />
sa prošlošću, moralno ozdravljenje nacije<br />
i budućnost zemlje. To je ujedno i civilizacijska<br />
obaveza.<br />
Trpati u isti koš i rezoluciju o zločinima počenjenim<br />
nad Srbima ( da bi ona o Srebrenici prošla) samo<br />
je potvrda jeftine i sramne trgovine među glavnim<br />
akterima na političkoj sceni. Zločine počinjene nad<br />
Srbima treba da osude drugi narodi čiji su ih predstavnici<br />
činili. A naše je da osudimo nesumnjivi zločin,<br />
genocid u Srebrenici koji se dogodio u ime politike<br />
i ideologije koja je tada bila preovlađujuća u Srbiji.
Change language