GJ - Privredna komora Srbije

tok uglja
Geolo{ki model le`i{ta
MODEL LE@I[ TA TEHNOLO[ KI MODEL
Istra`ni radovi
Korigovanje modela
Model osnovne
opteme na uglju
Planiranje proizvodnje
kopa (srednjoro~no,
kratkoro~no itd)
Uzorkovanje
na terenu
Analiza
uzorka
D i s p e ~ a r s k i
c e n t a r
Model za operativno
planiranje
Operativna kontrola
procesa proizvodnje
(pozicioniranje bagera,smenski plan
kopanja i transporta)
Analiza kvaliteta
MODEL LE@I[ TA
Vixokokvalitetni ugalj
DISTRIBUCIJA UGLJA
Homogenizovan ugalj
tok uglja tok uglja
UTOVAR U VAGONE
Niskokvalitetan ugalj
T E N T
Slika1: Konceptualni model upravljanja kvalitetom uglja
3.2. Tehnološki model leţišta
Na osnovu podataka o operativnim geološkim blokovima, koji se oĉitavaju iz baze vrši se kreiranje tehnološkog
modela rada osnovne mehanizacije koja se koristi za otkopavanje uglja. Prvi korak predstavlja pozicioniranje
etaţnih ravni kako bi se ugljeni sloj podelio na otkopne etaţe. Etaţne ravni se definiu kao površi pri ĉemu je
moguće da nagib površi u razliĉitim delovima bude razliĉit u skladu sa primenjenom mehanizacijom i potrebnim
kapacitetom. Etaţne površi se eksploatišu na sliĉan naĉin kao i samo leţište, pri ĉemu se koriste već definisane
dimenzije-duţina, širina i orijentacija bloka. Budući da geološki model moţe biti veoma glomazan za
kompjutersku obradu i manipulisanje, s obzirom da sadrţi i već otkopane blokove, softver omogućava da se
definiše operativni tehnološki model za kratkoroĉno otkopavanje samo delova leţišta. Ovim se povećava brzina
rada, budući da je broj blokova koje treba proraĉunati daleko manji. Osim kreiranja novog omogućeno je i
pregledanje postojećih modela, ali ne i njihova moldifikacija. Umesto toga, oni se mogu koristiti kao osnova za
kreiranje novog modela kod koga će pojedini blokovi biti korigovani.
3.3. Model deponije uglja
Integralni deo sistema za upravljanje kvalitetom uglja svakako predstavlja i deponija uglja. Znaĉaj koji deponija
ima u sistemu homogenizacije uglja zavisi od koncepcije njene upotrebe. Struktuirana upotreba rudniĉke
deponije omogućava samo ograniĉene intervencije u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Ovakva upotreba
podrazumeva koncepciju deponije sa tri jasno definisana segmenta deponije sa „nisko kvalitetnim―, i
„visokokvalitetnim― i „homogenizovanim― ugljem. Ugalj se u ovim segmentima odlaţe kontrolisano na poziciji
prema klasama kvaliteta. Najveći deo mase uglja transportuje se prvo u kotlove TE ali se znatan deo deponuje.
Deponije na TE (ima ih 3) mogu da prime i do 1 milion tona uglja. Deponija na „Tamnavi― je kapaciteta oko
200.000 t.
Na narednoj šemi je prikazana principijelna šema toka informacija u okviru RB „Kolubara―, znaĉajnih za
organizaciju praćenja kvantiteta proizvodnje i kvaliteta uglja.
137