GJ - Privredna komora Srbije

dovoljno da se savlada materijal seizmiĉke brzine od oko 2,5–3 km/s. Realno je oĉekivati da će brzina u masivu
iznositi do 2 km/s. Ovoj seizmiĉkoj brzini odgovara otpor kopanja od 1000-1300 N/cm‘.
POVRŠINSKA EKSPLOATACIJA
Najbolja lokacija za otvaranje površinskog kopa je na severu na lokalitetu Dubrava, na istom mestu je pre vršena
površinska eksploatacija. Još jedna prednost za otvaranje leţišta na ovoj lokaciji je mogućnost da se odlagnje
jalovine vrši u neposrednoj blizini kopa na lokalitetu Vodeniĉište. Ovaj prostor, je zbog polupotkoviĉastog
ogradnika veoma pogodan kao oslonac masama koje se odlaţu. [1.] TakoĊe ovaj prostor je pogodan za
formiranje spoljašnjeg odlagališta, zato što se nalazi na podinskoj strani leţišta i u budućnosti neće ometati
razvoj kopa prema poljima Morava i Logorište.Raspored masa na površinskom kopu je takav da se leţište moţe
otkopavati odozgo na dole sa radom na više etaţa istovremeno. Obzirom na geološku graĊu radne sredine,
poloţaj uljnih škriljaca, kao i konfiguraciju terena, polje „Dubrava― predisponirano je za selektivno otkopavanje
diskontinuiranom tehnologijom rada, pri ĉemu se gubici pri eksploaataciji usvojaju u visini od 3 %, inaĉe se
gubici kod površinske eksploatacije kreću od 3 % do 5 %. Površinskim kopom bilo bi zahvaćeno oko 42 %
rezervi uljnih škriljaca polja „Dubrava‖.
Sledeći parametri su od znaĉaja za otvaranje površinskog kopa Dubrava:
• uljni škriljci leţišta, šire se i preko granice leţišta prema jugo-zapadu, a ugao zaleganja je izmeĊu 20 i 30
stepeni.
• uljni škriljci izdanjuju na površinu terena, što olakšava pristup mineralnoj sirovini. Tako da će se brdski deo
kopa otvarati zasecima, što povoljno utiĉe na ekonomiĉnost rada, a dubinski deo kopa će se otvarati usecima.
• Zbog neravnomernog rasporeda masa na etaţama otkopni frontovi moraju formirati u pravcu sever–istok, sa
smerom napredovanja prema istoku i jugu..
• Otvaranje površinskog kopa, moće se izvršiti sa severne strane, pri ĉemu bi front radova na otvaranju
površinskog kopa išao u pravcu juga, sa ciljem da se u severnom delu postigne projektovana kota dna
površinskog kopa k+50 m. Sa postizanjem projektovane kote moţe se poĉeti i sa formiranjem unutrašnjeg
odlagališta. Glavni izvozni put bi se locirao sa severne strane, i omogućio bi prilaz škriljcu na više etaţa
jednovremeno. Dimenzionisanje glavnog izvoznog puta izvršilo bi se u skladu sa odabranom opremom, a duţina
puta zavisi od lokacije postrojenja za preradu uljnih škriljaca. TakoĊe, neophodno je izgraditi transportni put i do
lokacije spoljašnjeg odlagališta na lokalitetu Vodeniĉište.
Konstruktivni parametri površinskog kopa
Na osnovu izvršene analize stabilnosti kosina, za konstrukciju površinskog kopa usvojene su sledeće vrednosti:
Visina radne etaţe H= 10 m, nagib radne etaţe = 75˚, nagib završne kosine = 35˚. [1.]
Na osnovu navedenih konstruktivnih parametara izvršeno je ograniĉenje kontura površinskog kopa do k-100 m.
Konture eksploatacionog polja površinskog kopa, prikazane su na slici 1. Ograniĉeno eksploataciono polje
površinskog kopa „Dubrava―, ima površinu od 219 ha 23 ara 76 m 2 .
Geološke i eksploatacione rezerve uljnih škriljaca i uglja
U ograniĉenom površinskom kopu, metodom popreĉnih preseka izvršen je proraĉun geoloških i eksploatacionih
rezervi uljnih škriljaca, uglja i otkrivke, u tabeli 2. dati su rezultati proraĉuna.
Tabela 2. Rezultati proraĉuna rezervi uljnih škriljaca, uglja i otkrivke
Geološke rezerve (t) Eksploatacione rezrve (t)
Krovinski uljni škriljci 145.040.503,2 140.689.288,10
Podinski uljni škriljci 6.319.517,45 6.129.931,94
Ugalj 1.661.184,5 1.611.349
Otkrivka 243.021.179,4 (m³) 245.469.914,9 (m³)
41