GJ - Privredna komora Srbije

Obaveza procene uticaja na ţivotnu sredinu u sistemu R. Srbije pokrenuta je donošenjem Zakona o proceni
uticaja na ţivotu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/08), kao i niza podzakonskih akata, ĉime je u
potpunosti usklaĊen sa procesom procene uticaja u razvijenim zemljama EU.
Cilj procene uticaja na ţivotnu sredinu je obezbeĊivanje da projekti, planovi razvoja, programi, politika i dr.,
budu odrţivi i prihvatljivi sa stanovišta zaštite ţivotne sredine. Prema tome, cilj procene uticaja na ţivotnu
sredinu je: utvrĊivanje, opisivanje i vrednovanje mogućih neposrednih i posrednih uticaja planiranog
projekta na ţivot i zdravlje ludi, floru i faunu, zemljiše, vode, vazduh, klimu, pejzaţ, materijalna i kulturna
dobra; uzajamno delovanje navedenih ĉinilaca. Shodno tome u okviru ovog rada prikazan je metodološki
okvir identifikacije aspekata, vrednovanja uticaja i procene rizika zagaĊenja ţivotne sredine za novi projekat
"Rudnik magnezita Ĉavlovac Masnica u opštini Ĉajetina na Zlatiboru".
2. KRATAK OPIS PROJEKTA
2.1. Lokacija projekta
Istraţni prostor "Ĉavlovac" i "Masnica" nalazi se sa leve i desne strane kanjona reke Ribnica na
Zlatiboru. Prostor na kome su istraţene i okonturene magnezitske zone poĉinje na severu od juţnih
padina Crnog vrha, na desnoj obali reke Ribnice, gde je izdvojena magnezitska zona Ĉavlovac, pa preko
reke Ribnice, na jug do severnih padina brda Kriva Breza, gde su izdvojene magnezitske zone Masnice.
Predmetna lokacija obuhvata podruĉje magnezitnih leţišta Ĉavlovac i Masnica na Zlatiboru, odnosno istraţni
prostor broj 1432 sa granicama koje su date u sledećoj tabeli:
Tabela 1. Koordinate istraţnog prostora
Taĉka/ broj X Y Topografska karta sa granicama eksploatacionog polja
1. 7.388.489 4.840.504
2. 7.389.480 4.840.141
3. 7.389.488 4.839.342
4. 7.389.469 4.838.991
5 7.387.763 4.839.093
6 7.387.706 4.839.487
2.2. Geološka graĊa leţišta
Teren Zlatibora je izgraĊen od preteţno harcburgitskih i lerzolitskih varijeteta peridotita, razliĉitog stepena
serpentinizacije. U peridotitima su duţ pojedinih ruptura, razliĉite veliĉine i geneze, formirana orudnjenja
magnezita od kojih su samo tri magnezitonosne zone detaljno ispitivane. Na kartiranom terenu najveće
rasprostranjenje imaju lerzolitski i harcburgitski varijeteti peridotita, podreĊeno verlita i dunita, odnosno
enstatit dunita. Svi varijeteti peridotita su serpentinisani. Magnezitsko leţište na lokalitetu Ĉavlovac
predstavljeno je jednom većom magnezitonosnom zonom, kao i brojnim apofiznim magnezitskim ţicama.
Magnezitska zona je izgraĊena od alterisanih, limonitisanih i delom silifikovanih peridotita, u kojima se
javlja sistem skoro paralelnih magnezitskih ţica. Pored magnezitskih ţica debljine od 0,5-2,0 m javljaju se i
manja soĉivasta oruĊnjenja moćnosti od 2-8,0m. Za magnezitske ţice je karakteristiĉno da se ĉesto razbijaju
i spajaju kako po pruţanju tako i po padanju. Uoĉeno je i prisustvo nekoliko apofiznih ţica debljine od 0,5-
3,0 m, koje se dijagonalno odvajaju od rudne zone. U okviru zone pored kompaktnog orudnjenja zastupljeni
su jako alterisani serpentinit, nontronit i sepiolit. Tanje sepiolitske ţice se javljaju i u kontaktnim delovima
zone. Serpentiniti u prikontaktnim krovinskim delovima rudne zone su znatno jaĉe izmenjeni od
serpentinita u podinskom delu zone. Idući dalje od oba kontakta proces serpentinizacije je sve manje izraţen.
540