GJ - Privredna komora Srbije

U Kostolaĉkom ugljenom basenu decenijama rade termoelktrane sa istalisanom snagom od 1000 MW I
godišnjom potrošnjom uglja od 9 MT. Sagorevanjem uglja nastaje oko 1,6-1,9 MT pepela koji se do 2010.
godine deponovao na lokaciji Srednje kostolaĉko ostrvo na površini od 256 ha sa visinom od 3-30 m iznad
kote terena. Pepeo kostolaĉkih termoelktrana odlikuje se ĉesticama sitnog peska, siromašan je azotnim
materijama, srednje obezbeĊen lakopristupaĉnim fosforom i kalijumom, a izvestan procenat humisnkih
supstanci potiĉe od nesagorelog uglja. Reakcija pelpela je bazna, pH 7,9-8,4, a odlikuje se i povećanim
koncentracijama nekih metala i metaloida kao Fe, Cu, Zn, Ni, Al, Co, Mo i fitotoksiĉnim koliĉinama bora
(Djordjević-Miloradović i sar., 2012). Pepeo spada u ekstremofilna staništa. Pa, ipak mikroorganizmi veoma
brzo naseljavaju deponije taloţnog pepela. Koristeći već pomenute ostatke huminskih supstanci od
nesagorelog uglja kao izvor ugljenika, ali i drugih jedinjenja javljaju se u manjem broju, ali sa velikom
raznovrsnošću. Sa primenom meliorativnih mera i rastom biljaka brojnost pojedinih grupa mikrootganizama
se povećava. Tako se broj bakterija povećava linearno sa starošću i razvojem vegetacije na deponiji pepela
od 4,109-665,9 ·10 6 cfu/g tokom 30 godina. Medju bakterijama u rizosferi koje svojom aktivnošću pomaţu
razvoj biljaka nadjeni su najšire rasprostranjeni rodovi Actionobacteria sp. Bacillus sp., Clostridium sp. i
Pseudomonas sp. Aktinomicete su interesantna grupa mikroorganizama koja se sa manjom brojnošću
pojavljuje na pepelu., a medju njima su nadjeni rodovi Streptomyces sp., Micromonospora sp., Nocardia sp.,
a u rizosferi nekih drveta i Frankia sp. koja ima sposobnosti simbiontnih azotofiksatora. Mikroskopske
gljive, plesni ĉije smo spore odredjivali kao broj kolonijalno funkcionalnih jedinica javljaju se od poĉetka
kolonizacije pepela. Nadjeni su rodovi Aspergillus sp., Alternaria sp., Fusarium sp. Porast broja plesni u vezi
je smanjenjem pH reakcije pepela. Slobodni azotofiksatori koje smo istraţivali su znaĉajni za pepeo
siromašan azotnim jedinjenjima. Azotobacter sp. je aerofilna bakterija koja raste u sveţim, lakim zemljištima
dobro obezbedjenim vodom. S toga je njegovo prisustvo i postepeno povećanje u pepelu uz druge
azotofiksatore znaĉajan, ako ne i jedini izvor organskog azota. Kvasci su malobrojni u pepelu. Njihovo
prisustvo se pokazuje u kasnijim fazama obrasta pepela. Znaĉajni su Cryptococcus neoformans i
Schizosaccharomyces sp. (ĐorĊjević-Miloradović i sar., 2010). Istovremeno pepeo naseljava oko 90 vrsta
biljaka. U procesu rekultivacije pepela koriste se metode uspostavljanja privremenog biopokrivaĉa na
rezervnim deponijama pepela i metoda trajnog biopokrivaĉa na zatvorenim deponijama. Uobiĉajna
tehnologija je setva travno-leguminoznih smeša radi poboljšanja fiziĉko-hemijskih uslova, vezivanja pepela i
spreĉavanja eolske i vodne erozije. U tom smislu je zvezdan (Lotus corniculatus) stalno prisutan u travnim
smešama, a u jednoj od faza rekultivacije gaji se lucerka (Medicago sativa) upravo radi obogaćivanja pepela
azotom. Pepeo u kasnijim fazama spontano naseljavaju deteline kao Trifolium repens i T. pratense kao i
Vicia craca. Zato je po prvi put istraţena pojava simbioze izmeĊu Rhizobium grupe i leguminoza na pepelu
kod lucerke (Medicago sativa), deteline (Trifolium repens i T. pratense), zvezdana (Lotus corniculatus) i
vicije (Vicia craca) u razliĉitim fazama rekultivacije pepelišta. Zadatak ovog rada bio je da se na otkrivenim
izolatima posle razliĉitih biohemiskih i fizioloških testova uoĉi raznovrsnost autohtonih sojeva bakterija iz
grupe Rhizobium.
MATERIJALI I METODE
Mesto istraţivanja
Raznovrsnost bakterija iz grupe Rhizobium istraţivana je u kostolaĉkom ugljenom basenu na deponijama
jalovina sa površinskih kopova uglja i deponijama pepeilišta u razliĉitim fazama obrasta i rekultivacije. Šema
mesta istraţivanja prikazana je na slici 1, a opis mesta sa karakteristikama supstrata i vegetacijom u tabeli 1.
290