GJ - Privredna komora Srbije

deponija je formirana u uvali nastaloj usled sufoziono-fluvijalnih i denudacionih procesa. Ova uvala je
tokom vremena pretvorena u potoĉnu dolinu, sa ostacima korita u svom centralnom delu i sa manjim
vodotokom, koji je sada prekriven deponijskim materijalom koji je formirao veliku baru u donjem delu
doline. Nagib površine terena je generalno do oko 7°, prema severu; b) podlogu deponiji ĉine deluvijalnoproluvijalni
prašinasto-peskoviti, podreĊeno glinoviti sedimenti, sa retkim šljunkom i mestimiĉno većim
koncentracijama peskovitih frakcija. Debljina ove sredine je 4-6 m, a leţi preko lesnih sedimenata; c)
deponijski materijal je u istoĉnom delu doline zbijen i konsolidovan dok je u zapadnom i u donjem delu
recentan, nekontrolisano se odlaţe, nezbijen je i nekonsolidovan i najĉešće rasut po terenu, u sadašnjim
uslovima; d) u neposrednoj zoni velike bare, u njenom dnu i po obodu je nataloţen proluvijalno-barski
nanos, vodopropustan i uglavnom zasićen, nezbijen i nekonsolidovan; e) telo deponije direktno naleţe preko
prirodno nepripremljene podloge, preteţno slabe vodopropusnosti (k f =10 -7 -10 -6 cm/s). Podloga deponije je
slabo do srednje konsolidovana, u zapadnom delu gde se sada odlaţe otpad, kao i u istoĉnom i gornjem delu
uvale, gde je materijal delimiĉno zbijen i konsolidovan, iskljuĉivo u zoni pristupnog puta; f) debljina
deponijskog materijala prati popreĉni i poduţni profil dna doline, pa je u zapadnom, centralnom i donjem
delu debljine 1,5-3,5 m, dok je u istoĉnom i gornjem delu doline debljine 0,5-1,0 m, gde je otpadni
materijal veštaĉki zbijen i delom isplaniran; g) s obzirom na filtraciona svojstva deluvijalno-proluvijalnog
nanosa, kao neposredne podloge deponije, ova sredina predstavlja vodonepropusnu sredinu (podinski
hidrogeološki izolator), u uslovima prirodne zbijenosti materijala, tako da se procedne vode iz deponije
(deponijski filtrat) postepeno infiltriraju u dublje delove terena, u lesnu sredinu.
Predlaţu se ove mere za sanaciju i rekultivaciju deponije sa inţenjersko-hidrogeološkog aspekta: a)
kontrolisano prihvatanje i neutralizovanje filtrata-ocednih voda iz tela deponije; b) utvrĊivanje naĉina daljeg
odlaganja komunalnog ĉvrstog otpada; c) ureĊenje i obezbeĊenje uslova stabilnosti tela deponije; d)
kontrolisano prihvatanje i odvoĊenje atmosferskih voda sa boĉnih padina kao i sa izvorišnog dela doline, duţ
predisponiranih erozionih useka, kao i duţ centralnog dela (dna) potoĉne doline, koje u ekstremno
nepovoljnim hidrološkim uslovima mogu biti i bujiĉnog karaktera; e) iznalaţenje i izbor inertnog materijala
za prekrivku, kao i materijala za nasipanje pristupnog puta u zoni deponije, koji moţe biti lesnog porekla; f)
pri projektovanju objekata u zoni manipulativnog platoa pridrţavati se rezultata dobijenih vrednosti
dozvoljenog opterećenja objekata i sleganja temeljnog tla; g) pri projektovanju kosina pridrţavati se
dobijenih faktora sigurnosti pri analizi stabilnosti padina (prikazani su na slici 5.); h) na osnovu iskustvenih
podataka o vrednostima fiziĉko-mehaniĉkih parametara deponijskog materijala, moguće je formirati telo
deponije generalnog nagiba kosine 1:1,5 do 1:2. Visina tela deponije zavisi od tehniĉkih i morfoloških uslova
terena i projektnih rešenja; e) pri izradi pristupnog puta u lesnim i deluvijalno-proluvijalnim prašinastopeskovitim
i prašinasto-glinovitim materijalima drţati se preporuka za izvoĊenje zemljanih radova; g) stalni
monitoring podzemnih voda iz piezometara (slika 6.) i geosredine;
Slika 5. Grafički prikaz analize
stabilnosti padine, na desnoj
dolinskoj strani
Slika 6. Piezometar za vršenje
monitoringa podzemnih voda (foto: R.
Kneţević)
Zakljuĉak
Na osnovu svih geoloških istraţivanja i ispitivanja moţe se zakljuĉiti da su hidrogeološki i
inţenjerskogeološki uslovi izuzetno povoljni kako za projektovanje, sanaciju i rekultivaciju komunalne
deponije ―Tancoš‖, tako i za njeno proširenje, odnosno eksploataciju komunalne deponije u višegodišnjem
periodu, pa i njeno ukljuĉivanje u mreţu sanitarnih deponija regionalnog tipa.
529