GJ - Privredna komora Srbije

Geotekstil TIP 800
Iberlauf
REŠAVANJE SPECIFIĈNIH DETALJA
Drenaţna cev Ø 160
SLIKA 5 : Popreĉni presek sekudarne drenţne mreţe ( sisavci )
Pojedina rešenja projektant nije mogao da decidirano prcizira iz razloga što se teren nalazi u post-rudniĉkim
uslovima. Naime, jasna geologija, odnosno jasni litološki segmenti u uslovima deponovanog jalovinskog
materijala nisu izraţeni i ĉesto su rezultat neselektivnog deponovanja iz opravdanih razloga tokom zimskih
meseci otkopa. Sa druge strane prilikom pojave klizišta, takoĊe dolazi do '' mešanja '' litoloških ĉlanova. što
oteţava identifikaciju izdani i njihovo pzicionitanje za projektovanje sekundarne drenaţne mreţe. TakoĊe,
postoje i drugi inţenjerski problemi kao što je odluka, kada se mogu bageri drglajni ukljuĉiti u rad na sanaciji
klizišta, bilans voda u telu deponije pepela ili istovremeno rešavanje površinski i podzemnih voda u jednom
kolektoru.
a) KAPTAŢA IZVORA I FORMIRANJE SEKUDARNE DRENAŢNE MREŢE
Zbog nemogućnosti da se precizno pozicioniraju izdani , projektant je dao orjentacioni raspored sekundarne
drenaţne mreţe koja je poloţena u pravcu jug – sever , gde su drenaţni rovovi raspodeljeni na 100 m. MeĊutim
u toku izvoĊenja radova, moralo se odstupiti i vršiti detaljna verifikacija po terenu, tako da je svaka pojava
podzemne vode na površini terena, posebno tretirana na taj naĉin što je na licu mesta raĊena kaptaţna graĊevina
iz koje je voĊena sekundarna drenaţa do glavnog drenaţnog kolektora, odnosno drenaţnog tepiha.
b) ISTOVREMENO PRIHVATANJE POVRŠINSKIH I PODZEMNIH VODA U ISTOM KOLEKTORU
Specifiĉan problem je takoĊe bio pri izgradnji kanala za površinske vode OK2. naime ovaj kanal je trasiran
paralelno sa pristupnim asvaltnim putem a iznad kanala i puta na severnoj kosini su uoĉene pojave provlaţivanja
na površini terena, što je ukazivalo na blizinu podzemnih voda koje bi direktno ugrozile trup puta, kao i
stabilnost glavnog vodosabirnika GVS. Donešena je odluka da se neposredno ispod betonskog dna kišnog kanala
izvede drenaţa. Problem izliva iz drenaće je rešna tako što je dno kanala uraĊeno u kaskadama a na kaskadama
su napravljeni izlivi iz drenaţe.
c) BILANS VODA U DEPONIJI PEPEPLA
Nakon dvogodišnjeg iskustva pokazalo se da nije moguće uraditi precizan bilans tehnoloških voda u telu
deponije. Naime, raĉunski koeficijent evaporacije u letnjim mesecima je znatno manji jer u pepelu je mala
kapilarna vlaga pa sav atmosfreski talog brzo ponire . Sa druge strane pri suši formira se suv sloj koji ne
dozvoljava evaporaciju po dobuni zbog nedostatka kapilarnih sila. Zato je evidentan suficit vode u godišnjem
bilansu koji treba rešiti veštaĉkim špovećavanjem kontaktne površine vode i vazduha u letnjim mesecima.
184