GJ - Privredna komora Srbije

paralelan autoputu, širine 6m i imao je dve trake. Pošto je vrlo frekventan, uraĊen je kvalitetno, po
propisima, a habajući sloj se izgraĊuje od rude laterita, koja po svojim kvalitetima zadovoljava za izgradnju
puteva. Servisni put je redovno odrţavan a u sušnom periodu se prska sa vodom non-stop, zbog velike
prašine, i kako napreduju radovi na autoputu i na servisnom se stalno nešto radi i popravlja. Kada je završena
izgradnja „Servisnog puta― pristupilo se krĉenju prašume tako što su se sva stabla, od najtanjeg do najdebljeg
na profilu autoputa obarala sa bagerima. Ogromna stabla su izvaljivana sa korenjem i ţilama i ista su
drvosjeĉe prekraćivale ruĉnim motornim testerama u trupce, koji su odvoţeni na dalju preradu, što je zavisilo
od kvaliteta drveta, ili su ostavljana na lageru. Trupci su razrezivani u daske i grede razlišitih dimenzija, koje
su se kasnije koristile za razne graĊevinske radove. Deo trupaca je sluţio za izgradnju mostova preko manjih
reka i potoka na trasi servisnog puta, preko kojih se nasipala ruda laterit od koje se izraĊivao servisni put. U
neposrednoj blizini autoputa su otvarani kamenolomi, sa pogonima za preradu, meseĉnog kapaciteta i do
50.000,00 m 3 ĉ.m. sa svim pratećim objektima, najĉešće kontejnerskog tipa. Vangabaritni kamen iz ovih
kamenoloma, i sa trase, se koristi za popunjavanje velikih moĉvara, udolina i drugih neravnih površina, kroz
koje je prelazila trasa, a preraĊeni kamen se kao podloga ugraĊuje u trup autoputa i od njega se pravi beton i
asfalt.
Sl. br. 2. Servisni put od laterita
Veći kamenolomi imaju stabilna postrojenja za proizvodnju i preradu granita i asfaltne baze, a manji samo
mobilna postrojenja za proizvodnju i preradu frakcija od granita. Ĉesto se dešavalo da se na trasi prilikom
izrade useka formira kamenolom sa mobilnim postrojenjem za preradu, i isti je direktno ugraĊivan u autoput.
2.Tehnologija bušaĉko–minerskih radova
2.1 Oprema za izvoĊenje radova..................
Tehniĉka, graĊevinska i ostala projektna dokumentacija nije sadrţala tehnologiju izrade saobraćajnice
bušaĉko-minerskim radovima kao i izbor i verifikaciju kapaciteta opreme. Ovom prilikom izvoĊenje
bušaĉko-minerskih radova predstavljao je za izvoĊaĉa specifiĉan problem koji je on sam rešavao na licu
mesta uz najveću pomoć Geometara...Za izvoĊenje radova na bušenju od raspoloţive opreme korišćena je:j -
bušilica „Ingersoll rand― ECM-350 - kompresor „Ingersoll rand― 9/300…- bušaće šipke 3,7m…–krunice za
bušenje ―Sandvik‖, j―Atlas copco‖ i ―Bruner‖, j(T-38 iT-45 ―retrac‖ =76 mm). Na utovaru i transportu
odminiranog materijala korišćen je: - bager CAT 330C sa zapreminom kašike 2,0m 3 , - damperi Cat 725
zapremine sanduka 14m 3 ..Pored ovih mašina koristi se i prateća graĊevinska (najviše „Caterpillarova―)
oprema: utovarivaĉi,valjci, grejderi, kombinovana mašina, „Nju Dţersi― mašina za izradu betonske zaštitne
ograde itd...
..
2.2 Eksploatacija granitnih Bouldera
Posebnu paţnju u ovom ĉlanku posvetili smo eksploataciji velikih granitnih „kamenih samaca― – bouldera,
magmatskog porijekla, kojih je na probijanju ove trase bilo najviše. U našoj zemlji takvih pojava uglavnom
nema , meĊutim veći broj leţišta u Africi i Juţnoj Americi, a ponko i u Evropi, upravo pripada tom tipu. U
engleskoj literaturi za ovu vrstu eksploatacije koristi se izraz „Boulder Technology―, a u juţnoameriĉkoj
literaturi u upotrebi je izraz „Eksploatacion des matacoes―....
.......................
569