GJ - Privredna komora Srbije

(2)
gde su: q t i q e kapaciteti adsorpcije u zavisnosti od vemena t, i pri ravnoteţi (mg g -1 ), respektivno; k 2 -
konstanta brzine adsorpcije za kinetiĉki model pseudo-drugog-reda (g mg -1 min -1 ).
Na slici 3, predstavljena je zavisnost t/q t u funkciji od t. Koeficijent regresije (R 2 ) teţi 1, što ukazuje na
slaganje kinetiĉkog modela pseudo-drugog-reda i eksperimentalnih podataka. Kinetiĉki model pseudodrugog-reda
pokazao se kao adekvatan za proces adsorpcije i u radovima autora Yuvaraja i sar., Li i sar.,
Lim i sar. [2,3,5].
Slika 3. Kinetiĉki model pseudo-drugog-reda za adsorpciju Pb 2+ ‒jona na trini
U tabeli 5, date su vrednosti ravnoteţnog kapaciteta (q e ) i konstante brzine adsorpcije (k 2 ). Kinetiĉki
parametri (q e , k 2 ) odreĊuju se iz linearne zavisnosti, iz nagiba prave i odseĉka, respektivno [9].
Tabela 4. Vrednosti konstante brzine, kapaciteta i koeficijenta regresije
k 2 (g mg -1 min -1 ) q e (mg g -1 ) R 2
0,125 9,9 0,999
3.3. Adsorpcione izoterme
Adsorpcione izoterme predstavljaju matematiĉki model koji opisuje distribuciju adsorbata izmeĊu rastvora i
adsorbensa [1,14]. Adsorpcioni podaci se predstavljaju adsorpcionim izotermama, kao što su Langmuir-ova,
Temkin-ova ili Freundlich-ova. U ovom istraţivanju korišćen je model Freundlich-ove izoterme. Freundlichova
izoterma predstavlja odnos koliĉine Pb 2+ adsorbovanog po jedinici mase adsorbensa i ravnoteţne
koncentracije metala [1]. Jednaĉinom (3) dat je Freundlich-ov model izoterme [1,5,7,13]:
(3)
gde je: q e - koliĉina Pb 2+ ‒jona adsorbovanih na trini (mg g -1 ); C e – ravnoteţna koncentracija jona metala (mg
dm -3 ) u filtratu nakon adsorpcije; K f - Freundlich-ova konstanta koja se odnosi na adsorpcioni kapacitet; 1/n
– konstanta koja se odnosi na adsorpcioni intenzitet.
Na slici 4a prikazana je zavisnost ravnoteţnog kapaciteta od ravnoteţne koncentracije jona koji se adsorbuju,
dok je na slici 4b prikazana linearizovana izoterma adsorpcije korišćenjem Freundlich-ove zavisnosti.
470