GJ - Privredna komora Srbije

leţišta gde je kreĉnjaĉka stenska masa više zaglinjena koeficijent filtracije je znatno manji i kreće se oko
K=10 -4 cm/s. Ipak, sve to ukazuje na veliku propusnu moć kako same kreĉnjaĉke mase tako i povlatnih
sedimenata kreĉnjaka. Povlatni sloj izgraĊen od lesa i zaglinjenih šljunkova i peskova, sa koeficijentom
filtracije oko K=10 -4 cm/s, predstavljaju veliku prijemnu zonu za vertikalnu infiltraciju atmosferskih
padavina a tako i hranjenje izdani formirane u lajtovaĉkim kreĉnjacima Mutalja. Na osnovu rezultata
dobijenih ovim istraţivanjima i ispitivanjima moţe se zakljuĉiti da je u istraţivanim drobinskim kreĉnjacima
formirana jedinstvena izdan, ĉije se vode dreniraju ka jugozapadu. Od 2004-2010 godine preduzeće za
projektovanje, inţenjering i izvoĊenje je izvelo obimna geološka i hidrogeološka istraţivanja i ispitivanja.
Izbušeno je preko 35 istraţnih geoloških bušotina (slika 7). Istraţno bušenje se završavalo u podini
lajtovaĉkih kreĉnjaka, vrdniĉkoj seriji, tako da je većina bušotina bila dubine i preko 100 m.
Slika 7 - IzvoĎenje istraţnog geološkog bušenja na obodu P.K.“Mutalj“ (foto:M. Rakijas, 2005)
U toku izvoĊenja geoloških istraţnih radova u cilju utvrĊivanja rezervi kreĉnjaka kao cementne sirovine
izvoĊeni su i hidrogeološki opiti VDP-a, izraĊena je mreţa piezometara i izvršeno je njihovo testiranje (sl. 8)
.
Slika 8 - Izvedeni piezometar na P.K. „Mutalj“ i prikaz njegove razrade (foto:M. Rakijaš, 2009)
Analiza rezultata hidrogeoloških istraţivanja i ispitivanja
Nepoznavanjem hidrogeoloških uslova sredine izmeĊu P.K. „Mutalj― i P.K. „Beli Kamen―, nije se pouzdano
moglo utvrditi da ne postoji jedinstvena izdan formirana u kreĉnjacima izmeĊu ova dva kopa. Radi
definitivnog razjašnjavanja geoloških i hidrogeoloških uslova sredine, a u cilju utvrĊivanja njihove
hidrogeološke povezanosti ili nepovezanosti, vršena su hidrogeološka istraţivanja sredinom 2010.godine.
Naime postojala je bojazan da izdan formirana u kreĉnjacima P.K. „Beli Kamen― i formirano veštaĉko jezero
u zoni pomenutog kopa moţe uticati na prihranjivanje izdani formirane na P.K. „Mutalj―, odnosno da moţe
doći do povećanog priliva podzemnih voda iz ovog pravca.Merenjima nivoa podzemnih voda koja su vršena
2005. godine na P.K. „Mutalj― (piezometrima) i P.K. „Beli Kamen― (novostvoreno veštaĉko jezero),
pretpostavljalo se da postoji hidrauliĉka veza izmeĊu ovih kopova, odnosno da se vode iz P.K. „Mutalj―
dreniraju ka P.K. „Beli Kamen―. U tabeli 1. su prikazana merenja nivoa podzemnih voda P.K. „Mutalj― i
vodenog ogledala jezera na P.K. „Beli Kamen― iz 2004. i 2005.
503