GJ - Privredna komora Srbije

3. Uĉestalost merenja.
4. Metode merenja.
5. Opremu za merenje.
6. Evidenciju dobijenih podataka.
7. Poštovanje zakonskih propisa.
8. Definisanje pravila ko moţe da vrši merenje itd.
Informacije koje je potrebno prikupiti i za koje se vrši kontrola zavise od opštih i posebnih ciljeva zaštite
ţivotne sredine.
Sistem kontrole ţivotne sredine ukljuĉuje tri osnovna vida delatnosti:
1. Posmatranje i konrola, gde se misli na sistemsko posmatranje (stalno) za stanja ţivotne sredine.
2. Prognoziranje ili pokušaj ocene rizika u prirodi pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora.
3. Upravljanje rizikom i upravljanje ţivotnom sredinom.
Program monitoringa je kontinualni proces koji ukljuĉuje sakupljanje podataka, identifikovanje podataka
koje treba sakupiti, odreĊivanje neophodnih postupaka, utvrĊivanje kriterijuma i korektivne mere. Ekološki
monitoring se odnosi na sam kvalitet ţivotne sredine: informacije o stanju, kontrola stanja kvaliteta i
upravljenje.
Monitoringom moraju biti obuhvaćeni svi razvojni resursi: prirodni, ljudski i kapitalni. Neprestana merenja i
kontrola 9 se mora vršiti za:
potrošnju svih vrsta energije;
potrošnju resursa;
potrošnju vode;
emisije u amosferu;
razliĉita ispuštanja u vodenu sredinu;
otpadne materije;
degradiranje zemljišta;
degradiranje vode;
degradiranje vazduha;
uništavanje flore i faune itd.
Monitoring u ţivotnoj sredini obuhvata kontrolu svih resursa razvitka prirodne i antropogene sredine,
zagaĊivaĉa i zagaĊujućih materija koji mogu dovesti do rizika. Kontrola postoji za sve elemente katastra
izvora zagaĊenja.
Neophodnost je da se formira informacioni sistem (Milanović M. 2002), koji će imati podatke o sredini, sistem
koji će pratiti odreĊena stanja sredine i sistem koji će pomagati pri kontroli i upravljanju sredinom, a samim tim i
rizicima. Jedno od najefikasnijih, najracionalnijih i najekonomiĉnijih rešenje za upravljanje rizicima kao i
ţivotnom sredinom uopšte, moţe se postići korišćenjem novih informacionih tehnologija (GIS) 14 (Lješević M.,
Milanović M. 2004). Jedan od vidova kontrole elemenata ţivotne sredine u cilju ocene rizika je i analiza
daljinskih snimaka (aerofoto ili satelitskih), pod nazivom daljinski monitoring. Kao glavna osobina daljinskog
monitoringa javlja se razrada i korišćenje novih tehniĉki savremenih sredstava sakupljanja i obrade informacija
(Milanović M., Lješević M. 2009).
9
Vrste kontrole: Naknadna kontrola („kontrola unazad―) - se obavlja kada je proces završen. Zasniva se na informacijama o
aktivnostima koje su završene; Kontrola u toku samog procesa - je informacijski integrisano praćenje svih faza procesa
kontrolisanog sistema; Anticipativna kontrola („kontrola unapred―) - je usmerena na predviĊanje problema, kao i pokušaju
da se oni spreĉe. Korektivne akcije se preduzimaju dok je proces koji se kontroliše još u toku. Korekcije se vrše putem
simulacije i drugih modela
14 Da bi se formirao takav sistem neophodno je imati kvalitetne kadrove, raĉunarsku infrastrukturu, podatke i bazu podataka.
148