GJ - Privredna komora Srbije

U ostvarenoj ravnoteţi, ukupna trošak za kompaniju A iznosi 4.500 $ (površina A + B), a za kompaniju B
1.500 $ (površina C). Ukupan kombinovani trošak izosi 6.000 $. Površina D predstavlja neto uštedu koja je
ostvarena primenom ovako efikasnog rešenja. Na slici 3 su prikazani troškovi sa trgovanjem i bez trgovanja.
Moţemo izvesti zakljuĉak da trgovanje dozvolama doprinosi smanjenju kako pojedinaĉnih, tako i ukupnih
troškova obe posmatrane kompanije u ovom sluĉaju.
U izvesnoj meri, sistem prenosivih dozvola kombinuje prednosti direktnog regulisanja sistema i sistem
naplata emisija. Na taj naĉin je omogućeno nadleţnim organima da postave ograniĉenje ukupnog nivoa
zagaĊenja, a da uz to koriste trţišne procese za pronalaţenje efikasnog metoda za postizanje tog cilja.
Ekonomski je opravdano da se omogući smanjenje zagaĊenja uz minimalne troškove [7].
4.2 Trgovanje prenosivim dozvolama i berzanske transkacije
Trţište dozvola EU obuhvata razliĉite naĉine i instrumente trgovanja u koje je moguće svrstati sledeće [9]:
1. Trenutni terminski poslovi;
2. Trgovina utemeljena na finansijskim osnovama;
3. Proizvodi za investiranje.
Dozvole EU mogu se prodavati na bazi trenutno vaţeće cene sa rokom isporuke od 2 dana od datuma
kupovine, dok se plaćanje obiĉno obavlja 5 dana nakon isporuke. Na osnovu konvencije, trţište terminskih
transkacija za Dozvole EU usvojilo je naĉin da jedan dan u godini za obraĉun ovih dozvola bude 1.
decembar. Mada je nasumice izabran, ipak je ovaj datum logiĉan jer se podudara sa krajem godine. Nema
potrebe da se dozvola kupuje u januaru i da se tokom ostatka godine ĉuva, jer to samo stvara dodatne
finansijske troškove. MeĊutim, pošto je ovu vrstu robe moguće stopostotno prodati, cenu jedne dozvole EU u
periodu od naredne dve godine, moguće je izraĉunati korišćenjem uobiĉajenih tehnika prilikom
obraĉunavanja terminskih cena. Pretpostavimo, recimo, da terminska cena za isporuku dozvola u decembru
2008., iznosi 20 novĉanih jedinica i da 12-meseĉni Euribor iznosi 5%. Ukoliko su svi ostali elemnti
nepromenjeni, po ugovoru koji bi bio sklopljen za decembar 2009., moguće je ostvariti prihod od 10139
novĉanih jedinica. Ova razlika moţe se obraĉunati na sledeći naĉin. Dakle, ako bi neko kupio ugovor iz
decembra 2008. godine i drţao ga godinu dana, morao bi da ,,pozajmi― iznos kupovne cene, zajedno sa
trenutnom kamatnom stopom, izlaţući se troškovima tokom jedne godine od 10139 (20 × 5% × 365/360), ali
bi ovaj ugovor isto tako mogao da proda i da ovu sumu zaradi. Iako se Dozvole EU mogu koristiti u skladu
sa ciljevima smanjenja emisije gasova, oni koji trguju traţiće priliku da trguju njima i ukoliko je moguće
zarade što više na ovim transakcijama. Geografska arbitraţa, takoĊe moţe dovesti do zarade na ovim
dozvolama. Ako cena jedne Dozvole EU nije ujednaĉena i razlikuje se po geografskim lokacijama, onaj ko
trguje ovim dozvolama moţe istu kupiti na jednoj, a zatim prodati na drugoj lokaciji kako bi iskoristio
diferencijal. TakoĊe, bitna karakteristika trgovanja ovim dozvolama na berzi je da ukoliko trgovac smatra da
je cena dozvole neodgovarajuća, moţe prodati i kupiti onu za koju smatra da mu više odgovara. Postoji
takoĊe i trţište za Potvrde o smanjenoj emisiji gasova, na kome su ove dozvole klasifikovane prema tome da
li su primarne ili sekundarne.
Primarna potvrda o smanjenoj emisiji gasova je ona za koju moţe da se oĉekuje kredit iz projekta o
mehanizmu za razvoj pomoću ĉistih tehnologija, meĊutim ove dozvole tek treba da se izdaju. Sekundarne
potvrde o smanjenoj emisiji gasova premašuju cenu dozvola EU za isti datum dospeća ali imaju nešto niţu
cenu od primarmih. Ono što je najvaţnije je da će trgovac sniziti cenu jedne dozvole EU za odreĊenu
isporuku za onaj iznos koji odraţava postojanje rizika ako se spoje sa potvrdama o smanjenoj emisiji gasova.
Kao po pravilu, Potvrde o smanjenoj emisiji gasova imaju tenedenciju da se prodaju po ceni koja je za 75-
90% vića od cene dozvola EU. U tabeli 1 prikazan je terminski ugovor za trgovanje potvrdama o smanjneoj
emisiji gasova. Trgovina vaţi samo jedan dan i podrazumeva transakciju gotovinom koja je odreĊena kao
varirajuća, odnosno nije fiksna. U izvesnom smislu, ovaj naĉin je sliĉan trgovanju ugovorima kod kojih
prodavac mora da plati kupcu razliku izmeĊu trenutne vrednosti i vrednosti u trenutku ugovaranja, a koji je
popularan na trţištu akcija [10].
536