GJ - Privredna komora Srbije

U modernom rudarstvu postoje tri tipa mineralnih naknada:
- Jediniĉni,
- Ad valorem (vrednosni),
- Profitni.
Drţave se u većini sluĉajeva opredeljuju za jedan od gore navedenih tipova. Samo u malom broju zemalja se
primenjuje hibridni sistem u koje se kombinuju dva ili ĉak sva tri tipa naknada. Iako su jediniĉni i ad valorem
tipovi preovlaĊujući, zadnjih trideset godina, kada se i raĊa nova svest o rudarskoj industriji, sve rasprostranjeniji
je profitni tip, naroĉito u razvijenim zemljama sa rudarskom tradicijom.
Metod jediniĉnog tipa, odnosno naknada na bazi tonaţe, se uglavnom primenjuje na homogene mineralne
resurse karakterisane niskom vrednošću a velikom zapreminom. Ovakav sistem obezbeĊuje drţavi siguran i
kontinuiran prihod a pritom je relativno lak za administriranje. TakoĊe, naknada na bazi tonaţe se vrlo lako
utvrĊuje. Za ad valorem metod je neophodno da se zna vrednost mineralne sirovine. Ovaj sistem moţe da bude
lak ili komplikovan za administriranje u zavisnosti kako se „vrednost― definiše. Prost sluĉaj ad valorem
proraĉuna se bazira na „realizovanoj vrednosti― koja se odreĊuje iz izlaznih faktura dok se sloţeniji naĉin sastoji
od korišćenja meĊunarodnih referentnih cena kao ulaznu vrednost ili korišćenje nezavisnog procenitelja (kod
dijamanata), a od imputirane vrednosti se oduzimaju priznati troškovi kao što su transport, osiguranje, pretovar
itd.
Treći, profitni, tip je predominirajući u najrazvijenim zemljama. Profitno bazirani tip naknada teţi da bude
detaljan, gde se uzimaju u obzir svi prihodi i troškovi, ukljuĉujući i kapitalne i ponavljajuće troškove što dovodi
do konaĉne vrednosti profita. Kompanije koje operišu globalno preferiraju ovaj sistem jer je baziran na
solventnosti plaćanja, dozvoljava rani povraćaj investicije, sinhron je sa promenama na trţištu, ne izvitoperuje
odluke u proizvodnnji kao što su donji ekonomski nivo sadrţaja mineralne sirovine ili ţivotni vek rudnika i ne
utiĉe znaĉajno na operativne troškove. Investitori snaţno podrţavaju poreske tipove ovakve vrste jer imaju visok
nivo transparentnosti. Ovaj metod moţe da obezbedi visok i dugotrajan nivo poreskih prihoda kao i da zadovolji
investitorske kriterijume.
Sva tri sistema imaju i mane i prednosti. Jediniĉni sistem je jako jednostavan za administriranje ali u uslovima
većih kolebanja cena sirovina i/ili usluga postaje beskoristan. Sliĉno je i sa ad valorem principom odreĊivanja
naknada koji je isti bez obzira da li rudnik radi sa profitom ili gubitkom, što je besmisleno. Profitni sistem
obezbeĊuje snaţan rast rudarske industrije ali je pri tom kompleksan za administriranje a u vreme niskih cena
mineralnih sirovina smanjuje prihod drţavi.
Sve u svemu profitni sistem se ipak pokazao kao najbolji iako u periodima krize ne obezbeĊuje oĉekivani prihod
od strane drţave. Brz povraćaj investicije i stabilan profit obezbeĊuju jaku rudarsku a i prateću (!) industriju što
ipak u konaĉnom ishodu stavlja u prvi plan ovaj princip naknada.
2. MINERALNE NAKNADE U FUNKCIJI RAZVOJA RUDARSKE INDUSTRIJE
Pravilno shvaćene mineralne naknade mogu da obezbede snaţan podsticaj za razvoj rudarske industrije.
Konkurentnost u politici mineralnih naknada je kljuĉan za stvaranje ambijenta za investicije i razvoj rudnika.
Jedinstveni model za ovo ne postoji i zato su poreĊenja naknada, kao jedine komponente, po pojedinim
zemljama, u najmanju ruku besmislene. Za snaţan rast industrije je neophodan i profit pa i odreĊivanje
mineralne naknade mora da bude u toj funkciji. Drugim reĉima, mineralne naknade moraju smišljeno da budu
uklopljene u celokupnu fiskalnu politiku drţave. Stoga se konkurentnost drţave odreĊuje ne visinom mineralne
naknade već profita koji omogućuje ili onemogućuje loše planiranom fiskalnom politikom. Prema studiji Svetske
banke (Otto et al, 2006) i komparativnoj analizi fiskalnog opterećenja i profita u raznim zemljama (Tabela 1)
moţe da se izvede više zakljuĉaka:
- Od šest zemalja koje omogućuju stranim investitorima najveći profit u tri zemlje (Švedska, Ĉile i
Zimbabve) mineralna naknada je 0%,
- Ove zemlje su meĊu najvećim recipijentima direktnih stranih investicija u rudarstvu,
90