Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika

(pr.: dobit:profit, "ţeludac:stomak, nesit:pelikan, rublje:veš; zastrešnica:tenda; tablica:tabela itd.)
(pr.: hladan:ladan...)
(pr.: zubalo:gebis;...)
(pr.: rugoba:ruţna ţena; "dosetiti se: pasti na pamet...)
(pr.: mošnja:tašna;" siguran:bezbědan (objašnjenje u gornjoj tablici); osigurati:obezběditi; zadnji:poslědnji; straţnji:zadnji; natrag:nazad,
odabir:izbor; rub:ivica, promet(ni
):saobraćaj(ni) (prometna ulica: saobraćajni fakultet), brinuti se:starati se (briga je i strěpnja, a staranje ne), komad:parĉe (parĉe je
komadni děo cěline, a komad ne mora biti děo cěline; prema tome, parĉe je uvěk (i) komad, ali komad nije uvěk (i) parĉe); znati:uměti
(razlika izmeĊu nauĉenog (znanja) i uvěţbanog (věštine, sposobnosti, uměća), mahune:boranija (boranija je vrsta graha koji se jede zajedno
sa svojom mahunom; sěme akacije i svih ostalih mahunarki nalazi se u mahuni) spoznaja:saznanje (spoznaja je unutrašnji zakljuĉak,
informacija dobijena misaonim procesom, a saznanje je informacija dobijena spolja; itd. )
(pr.: kr
ošnja:kruna...)"
Prirodno je da u svakom jeziku postoje sinonimi i srodne rěĉi. Ovo je prava poslastica za brozovićevce! Ukoliko je sholastiĉka ili
administrativna terminologija razvila porodicu rěĉi porěklom od jednog sinonima, hrvatski jezikoslovci revnosno i bez izuzetka uzimaju onaj
drugi; na priměr: promet:saobraćaj; do 1991. godine koegzistiraju i saobraćaj i promet i to kao nepotpuni sinonimi, kao srodne rěĉi:
prometna ulica, prometna saobraćajnica, saobraćajac, saobraćajni fakultet, saobraćajka (saobraćajni udes) ali nakon 1991. godine: promet
(ali ne i saobraćaj), prometna ulica, prometnica, prometnik, fakultet; pitam se: kakav su naziv smislili za ţenskog prometnika –
prometnikinja
većina izraza (preko 50%) su sinonimi koji su u ĉešćoj upotrebi u Srbiji, odnosno Hrvatskoj; više od 50% izraza sa desne strane odlika su
lokalnih narodskih govora Srba na Bliskom zapadu; npr. Srbi na Bliskom zapadu izvorno kaţu i
krumpir i krumpijer i stoga krumpir ne moţe biti ništa manje srpska rěĉ od rěĉi krompir; zatim trabunjati, vlastiti, saonice, grm, zaruke,
spuţva, osigurati itd; pritom treba imati na umu da je prvi (Daniĉićev) "Rjeĉnik hrvatskog ili srpskog jezika" saĉinjen prema govorima i
dijalektima Srba na Bliskom zapadu; jednostavno, srbijanski standard uzimao je rěĉi iz jednog, a hrvatski standard iz drugog dijalekta
srpskog jezika (ĉaura-ĉahura), s tim što su u hrvatski ubacivani neki kajkavizmi (puran, streha, kriţ, krasan, hlaĉe, "tjedan, udova, trh),
imenice s nastavkom -na dobile su dulji Vukov nastavak -nica, kao npr. pekarnica, a ne po dotadašnjem pekarna, kasarna, slastiĉarna, a
imenice sa svršetkom -ona dobile su nastavak, takoĊer Vukov, -onica pa imamo kupaonica, vjeţbaonica, svlaĉionica umjesto kupaona,
vjeţbaona, svlaĉiona itd. To produljivanje imenica po Vukovoj mjeri u velikoj modi je u Hrvatskoj upravo danas!" i sl.)
mnoge razlike su stilistiĉke: "drago mi je da te vidim" : "drago mi je što te vidim";
jedan od najboljih priměra ovih naših "razlika" došla je s pojavom kompjutera/kompjutora tj. raĉunara/raĉunala – je li potreban komentar
Ipak, hajde. Ispolitizovane razlike u jeziku (porěklom sa hrvatske strane, moram precizirati) samo su poslědica, i to poslědica hrvatskog
kompleksa inferiornosti prema Srbima. Jezik je isti, a mrţnja s
tvara i forsira razlike!
nisam koristio druge izvore, već su gornje razlike proizvod autorove vlastite analize;
upotrebio sam ekavicu u lěvoj, a (i)jekavicu u desnoj koloni-stupcu bez ikakve pretenzije da ijekavicu proglašavam išta manje srpskom od
ekavice, već iz ĉisto praktiĉnog razloga – predviĊanje naĉina razmišljanja prosěĉnog internetskog korisnika, koji će u formular pretraţivaĉa
prě upisati
usedelica nego usjedjelica, a kako mi nije bila ostavljena mogućnost da budem doslědan u svojem prědlogu korišćenja slova "jat" ("ě") jer
ga pretraţivaĉi tumaĉe isto kao i obiĉno slovo "e" usědělica = usedelica, a i korisnicima ne pada na pamet da ga upotrebljavaju, to mi je
jedino preostala ovakva, praktiĉna solucija;
veoma je moguće da moj izbor sinonima nije adekvatan, kao ni da su moje sugestije varijantnosti kod odreĊenih rěĉi neodgovarajuće,
dozvolićete, ĉak i do te měre da sam varijante meĊusobno zaměnio, bilo da su one pretěrane ili isforsirane, bilo da su ostale nepriměćene,
jer jedino měrilo kojim sam