Rječnik razlika između hrvatskog jezika i srpskog jezika

se bio sluţio jeste sopstveni osěćaj;
jedno je sigurno – ova tablica moţe koristiti onima koji poţele da tekstove prebacuju iz jednog standarda u drugi standard srpskoga jezika;
poděla je politiĉka i da biste bili politiĉki korektni treblo bi da ju uvaţav
ate;
hvala na razuměvanju. C.M.
1844. Ilija Garašanin - Naĉertanije:
"I zato se moţe sigurno raĉunati da će posao ovaj u narodu dragovoljno primljen biti i nisu potrebna desetoljetna dejstvovanja u narodu da
bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladanja razumeti mogao."
A ovo je jedan primer kako danas Zagreb tumaĉi izraze iz Marulićevog vernakulara: dobrovoljno - dobrohotno, dobre volje, rado. Da budem
precizan i da ne bude zabune, reĉ "dobrovoljno" upotrebio je Marulić:
M. Marulić - Slava M. Marulić - Dobri nauci
Dţ. F. Gundulić: Pjesni pokorne kralja
Davida
M. Drţić: Svojim prijateljem
Ĉa mi ustoj moremo
ner ljubiti i hvaliti
ljubav tvoju, ki zgor siti
s nebes za nas i umriti
dostoja se dobrovoljno
Kada darkom malim dojde te darovat
s ljube sarcem pravim prijatelj nebogat,
dobrovoljno ga prim, milosno i rado,
i hvali ga sasvim gdi je ljudi stado.
…u prvom svjetlilu svijetu se kaţu, prijatelje
sretaju, gospostvu se tvomu dobrovoljno
darivaju.
Ni vi ne imate bit krivi, za što ste ovi da
pitali za vas, a ne za druzih, kojim ja
dobrovoljno davam što umijem i imam;
druzi neka ištu što za njih ĉini.
Ki kada te na oltar vide,
milost tvoja k njim ulize,
dobrovoljno tebe slide,
ĉa ti veliš, ĉineć toj.
Najveće razlike nalazimo u slědećim situacijama:
– u skolastici (prosvetarsko-nauĉnim krugovima) gde je pod politiĉkim diktatom strana terminologija sistemski razliĉito prevoĊena; Hansel i
Gretel su u srpskom ostali Ivica i Marica, ali su one bajke koje su u Srbiji doţivěle prvo prevoĊenje bile sistematiĉno preinaĉivane
(Crvekapa:Crvenkapica; Uspavana lepotica:Trnoruţica; Sneţana i 7 patuljaka:Snjeguljica i 7 patuljaka; Ognjilo:Kresivo; Koza i 7 jarića:
Koza i 7 kozlića itd.)
– na trţnici (pijaci/placu);
– u mesari/mesnici;
– sve oko stola i na stolu;
– u bašti/vrtu (povrće: mrkva/šargarepa, cikla/cvekla, cvjetaĉa/karfiol, korabica/keleraba, ĉešnjak/beli luk, grah/pasulj, mahune/boranija,
krumpir/krompir, peršina/peršun; vrste cvěća);
– u školi;
– rodbinske veze;
– crkva i obiĉajni obredi: svadba, sahrana itd.
RAZLIKE MEĐU UPOTREBNIM STANDARDIMA SRPSKOGA JEZIKA (do 1990. godine)
Glagoli - tuĊice
-ovati, -isati, -irati
dezinfikovati,
-irati,
dezinficirati
-ovati
-ati