You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
92 Paralelizacija GA za rešavanje nekih NP-kompletnih problema<br />
⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯<br />
posledica keširanja), a u svakom izvršavanju je dobijeno optimalno rešenje. U<br />
velikom broju slučajeva je optimalno rešenje dobijeno već posle 300-500<br />
generacija.<br />
Tabela 5.1 Poređenje generacijskog GA i elitne strategije<br />
Veličina<br />
populacije<br />
Broj elitnih<br />
jedinki<br />
Broj ponovljenih<br />
blokova (keširanje)<br />
Srednje vreme<br />
izvršavanja (s)<br />
Srednja<br />
greška<br />
Minimalna<br />
greška<br />
50 - 10.42 164.73 211.7% 125.3%<br />
150 100 41.46 151.72 Opt Opt<br />
5.4 Rezultati<br />
5.4.1 Ulazni podaci<br />
Standardne SPLP instance manje dimenzije čija su imena 41-134, A-C su<br />
direktno preuzeti sa Interneta, iz ORLIB kolekcije [BeJ96a]. Detaljnije o ORLIB<br />
kolekciji test primera se takođe može videti i u [BeJ90a]. Karakteristike ovih<br />
instanci datog problema se mogu videti u tabeli 5.2.<br />
Tabela 5.2 Karakteristike SPLP instanci (ORLIB)<br />
Imena instanci Broj instanci<br />
u grupi<br />
Dimenzija Veličina datoteka<br />
na disku<br />
41 - 44, 51, 61 - 64, 71-74 13 16×50 10 KB<br />
81 - 84, 91 - 94, 101 - 104 12 25×50 16 KB<br />
111-114,121-124,131-134 12 50×50 32 KB<br />
A - C 3 100×1000 1.2 <strong>MB</strong><br />
Pošto su dati problemi relativno manje veličine, pa ne mogu realno<br />
predstaviti mogućnosti opisane GA implementacije, od strane autora ovog <strong>rad</strong>a<br />
su generisane SPLP instance veće dimenzije. U svakoj od grupa MO, MP, MQ,<br />
MR, MS i MT je generisano po 5 instanci na slučajan način, koristeći sledeću<br />
proceduru:<br />
• Zahtev svakog od korisnika b i se bira kao slučajan ceo broj iz intervala [b min<br />
, b max ] ;<br />
• Cene transporta jedinične količine robe se uzima kao slučajan realni broj iz<br />
intervala [c min , c max ], a zatim se dobija normalizovana cena transporta robe,<br />
množenjem sa količinom robe b i ;<br />
• Za svaku potencijalnu lokaciju i∈I, računa se S i =<br />
n<br />
c ij<br />
j=<br />
1<br />
∑<br />
koja predstavlja<br />
kumulativne troškove zadovoljenja svih korisničkih zahteva samo<br />
korišćenjem date lokacije;<br />
• Na kraju, fiksne troškove f i dobijamo inverznim skaliranjem kumulativnih<br />
troškova S i u interval [f min , f max ] pomoću formule (5.8).<br />
f<br />
i<br />
= f −<br />
max<br />
( S −S ) ⋅( f − f )<br />
i<br />
min max min<br />
S<br />
max<br />
− S<br />
min<br />
(5.8)
Change language