montirani procesi protiv kosovskih albanaca

IZRICANJE ISTINE
sile’. Ne shvata se da je to uslov, i to prvi uslov, za svaki dalji razgovor. Svi ti
stereotipi, koji su postojali u Miloševićevo vreme, oživljavaju ponovo, na
nešto modifikovan način. Ali su tu, prisutni su. Naravno, posledica toga
jesu vrlo zategniti odnosi sa susedima i bojim se da – uzimajući u obzir
sadašnje kretanje stvari – ni za sledećih deset godina još jedna generacija
posle nas neće moći da uspostavi dobrosusedske odnose.
Na koji način danas funkcionišu nevladina i medijska scena u Srbiji?
Nevladine organizacije i dalje su potrebne upravo kao neka vrsta korekcije
vlasti ovakve kakva je. Međutim, i tu su se dogodile neke promene posle
petog oktobra 2000. godine jer je jedan deo nevladinih organizacija
prišao uz vlast i postao je lojalan vlastima. Mediji, takođe, nisu doživeli
transformaciju. Dobili smo obilje žute štampe, ali u ovom trenutku ne
postoji nijedan nedeljnik i nijedan dnevnik koji bi, na jedan analitički i
kritički način, posmatrao ono što se kod nas događa. Čak i oni listovi, a
rekao bih i radio stanice, koji su meni bili veoma dragi – kao što su Vreme,
Danas, B92 – menjaju svoj, od ranije prepoznatljiv, profil.
Vi kažete da, ipak, treba istrajavati na zahtevima za prevladavanjem
prošlosti i oslobađanjem od iluzija.
Ja nisam pesimista, jer nekada nije ni potrebno da jedna većina traži
promene – dovoljno je da postoje neke grupe ljudi koji se ne mire sa
postojećom situacijom i koji insistiraju na tome da se zločincima mora
suditi, koji insistiraju na reformama, na promenama, pa da u društvu
nešto, ipak, počinje da se menja (ili da se, bar, na te probleme stalno
ukazuje). I pored svega, ne vlada baš intelektualno mrtvilo i ne može se
tvrditi da su baš sve šanse propuštene.
106