montirani procesi protiv kosovskih albanaca

Latinka Perović rođena je 1933. godine. Kao istoričarka, bavi
se proučavanjem istorije društvenih ideja u Srbiji i istorijom
modernizacije. U oktobru 1972. godine, u staljinističkom
obračunu unutar jedine političke stranke u komunističkoj
Jugoslaviji, smenjena je, zajedno sa Markom Nikezićem, sa
mesta sekretara Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije,
zbog svog zalaganja za liberalni i tržišni razvoj društva. Od
1975. do 1998. godine radila je u Institutu za noviju istoriju
Srbije. Autorka je deset knjiga i nekoliko stotina naučnih studija
i članaka. Njena dela prevedena su na nemački, engleski,
francuski, slovenački, makedonski, slovački i poljski jezik. Svoje
tekstove redovno objavljuje u beogradskom časopisu Helsinška
povelja. Članica je uređivačkog kolegijuma biblioteke
Svedočanstva koju izdaje Helsinški odbor za ljudska prava u
Srbiji.
Latinka Perović
Odsustvo bilansa nedavne prošlosti
20. 02. 2003.
Biće potrebni veliki napori da se uopšte opiše šta se u nedavnoj prošlosti
dogodilo i da se napravi jedan bilans tog razdoblja u kome su se stekli
mnogi fenomeni od kojih je svaki za sebe težak i komplikovan.
Na koje se načine danas u Srbiji ispoljava jezik mržnje koji je bio
zvanični jezik bivšeg režima?
To je, ako hoćete, jedan bes, jedna mržnja, jedan nesporazum sa svetom
(ne samo sa Amerikom nego i sa Evropom) koji i dalje traje. Tako da
pravo pitanje glasi: zbog čega se jezik mržnje još uvek održava? Odgovor
na to pitanje, razume se, nije jednostavan ali, naprosto, nije se promenio
politički diskurs, nije se promenio politički obrazac koji je i doveo srpsko
društvo do sloma, koji je i doveo do raspada države. Nije izvršena istorijska
rekapitulacija svega onoga što se dogodilo, rekapitulacija koja bi pomogla
sazrevanju društva i promeni mišljenja a, onda, i promeni jezika.
Vi često govorite o važnosti istine i o potrebi za sačinjavanjem bilansa
nedavne prošlosti.
107