montirani procesi protiv kosovskih albanaca

Zorica Trifunović rođena je 1954. godine. Od 2003. godine radi
za britansku organizaciju Quaker Peace and Social Witness
(QPSW) na programu Suočavanje sa prošlošću na području
bivše Jugoslavije. U nevladinom sektoru za razvoj civilnog
društva deluje od 1990. godine kao jedna od osnivačica,
članica ili saradnica nekoliko nevladinih organizacija u Srbiji.
Prevela je dve knjige sa engleskog jezika, a autorka je nekoliko
priručnika, studija i tekstova. U svojim aktivnostima zalaže se
za ’praktičan napredak’ putem iniciranja, organizovanja ili
podržavanja manifestacija, demonstracija i okupljanja.
Zorica Trifunović
Baviti se nečim što je konkretno
24. 06. 2005.
Srpska pravoslavna crkva, kao dominantna verska zajednica u Srbiji, i dalje
je diskriminatorski raspoložena prema manjim verskim zajednicama, a
naročito prema onima koje promovišu mir, ekumenizam i ljudska prava.
Na koje načine religiozne zajednice i nevladine organizacije mogu
oživeti interes građana Srbije za život u civilnom društvu?
Mislim da mogu da ožive interes za život u civilnom društvu, samo im
je, za to, potrebna podrška. I to podrška, sa jedne strane, od medija, a,
sa druge strane, od nekih institucija. Glavno pitanje, zapravo, jeste: kako
organizacije, koje se bave ljudskim pravima, mogu da rade u zemlji u kojoj
se ljudska prava ne poštuju? Samim tim, to znači da su one sâme na udaru
te države u kojoj rade. To znači da je njima potrebna, na neki način, zaštita
a ta zaštita može doći sa neke spoljne strane - ili se mogu zaštititi tako
što će se umrežiti i nastaviti sa daljim radom. Zaštita, međutim, može
doći i od medija tako što će se rad tih nevladinih organizacija medijski
popularisati.
Šta je nužno učiniti kako bi društvo u Srbiji napredovalo od kulture
nasilja ka kulturi mira?
Bitno je da kroz sve instrumente tranzicione pravde – lustraciju, restituciju,
otvaranje svih dosijea tajnih policija – dođemo do toga da počnu da
se poštuju ljudska prava i, najbitnije od svega, da se ukine takozvani
343