montirani procesi protiv kosovskih albanaca

Leposava Karamarković rođena je 1941. godine. Radila je
kao sudija (u Opštinskom, Okružnom i Vrhovnom sudu) i kao
zamenik Javnog pravobranioca Srbije. Bila je predsednica
Vrhovnog suda Srbije (2001.-2003.). Danas je profesor na
Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Njena
profesionalna interesovanja obuhvataju sferu građanskog
– posebno obligacionog – prava, kao i oblast medijacije i
zaključenja poravnanja. Autorka je dve knjige i nekoliko
desetina studija.
Leposava Karamarković
Budućnost sudstva u Srbiji
19. 11.2000.
Profesionalizacija i osvajanje autonomije trebalo bi da budu prioriteti u
novom, demokratski profilisanom , pravosudnom sistemu u Srbiji.
Kakvo stanje trenutno vlada u srbijanskom sudstvu?
Ja mogu o srbijanskom sudstvu da govorim iz pozicije bivšeg sudije, koji
je potpuno bio involviran u to i koji je vrlo dobro poznavao stanje. Stanje
u pravosuđu nije bilo dobro ni personalno, ni organizaciono a posebno je
bio povređen princip nezavisnosti sudstva i podele vlasti koji je ustavni
princip, jer je sudstvo bilo potpuno pod ingerencijom izvršne vlasti koja
je o svemu - i u izboru i u razrešenjima - odlučivala i koja se mešala u
rad sudova. Ja lično mislim da će oslobađanje od toga i garantovanje tog
principa nezavisnosti i podele vlasti vratiti i ugled pravosuđu i da će mu
dati mesto koje ono zaslužuje.
Šta bi konkretno trebalo učiniti kako bi sudstvo u Srbiji postalo
autonomno?
Prvo bi trebalo doneti nov Zakon o sudovima i sudijama. Trebalo bi
ustanoviti neko telo koje bi garantovalo da izbori i razrešenja budu
kvalitetni i da se niko u to ne meša i da se sudska vlast vrši na taj način
da su izbori i razrešenja isključivo zavisni od toga, a ne od izvršne vlasti.
Drugo, mislim da je pitanje izbora i razrešenja, u proteklom periodu,
bilo vrlo sporno zbog toga što su političke stranke imale izuzetan uticaj
na izbore i mislim da je to dovelo do personalnih rešenja u pravosuđu
23