montirani procesi protiv kosovskih albanaca

Vesna Nikolić-Ristanović rođena je 1955. godine. Profesorka
je kriminologije na Univerzitetu u Beogradu. Predsednica je
Viktimološkog društva Srbije u okviru kojeg vodi projekat
Od sećanja na prošlost ka pozitivnoj budućnosti - Treći put
ka istini i pomirenju. Njena profesionalna interesovanja
uključuju teorijsko-empirijska i akciona istraživanja, edukaciju
i praktičnu pomoć žrtvama kriminaliteta, istraživanja veze
između viktimizacije i kriminalizacije kao i teme odnosa rata i
kriminaliteta. Autorka je petnaest knjiga ili studija. Posvećena
je poboljšanju položaja žrtava kriminaliteta, posebno žena
žrtava nasilja u porodici i trgovine ljudskim bićima, kao i žena
žrtava koje su zbog odsustva podrške ubile nasilnike.
Vesna Nikolić-Ristanović
Zaštita žrtava u Srbiji
19. 04. 2005.
U Srbiji, još uvek, ne postoje organizovani sistemi zaštite žrtava i
obrazovanja viktimologa, ali ne postoje ni demokratski standardi po kojima
rade službe za pomoć žrtvama.
Šta karakteriše javnu scenu u Srbiji danas, u svetlu rastućeg trenda
govora mržnje, ksenofobije i antisemitizma?
Meni se čini da je to jedan nastavak trenda koji je razvijen još u vreme
vladavine Miloševića i da on, sada, dobija samo neke nove nijanse i
razvijenije oblike. Ono što smatram da je najvažnije, i ujedno i najopasnije,
jeste to što - od samih vrhova vlasti ili od onog dela političke scene koji
sebe smatra demokratskim - ne postoji odgovarajuća reakcija na političkoj
sceni u vezi sa tim negativnim trendovima. Dakle, ta nekakva ratnička
poza, u smislu sukoba i netrpeljivosti prema različitostima, polazi od
samih vrhova vlasti.
Sa kakvim se izazovima u periodu tranzicije ka demokratiji suočavaju
viktimolozi u Srbiji?
Izazova je jako puno, prevenstveno zbog toga što samih žrtava ima mnogo
i to najrazličitijih žrtava. Zapravo, svaki građanin jeste nekakva žrtva, jer
Srbija nije samo tranziciono društvo nego je i postratno društvo. Iz tog
razloga, viktimolozi u Srbiji imaju jako mnogo posla, kako u smislu
309