montirani procesi protiv kosovskih albanaca

IZRICANJE ISTINE
o izazovima tranzicije, niti se radi na razvijanju motivacije, kod običnih
ljudi, da kroz tranziciju, što pre, prođu.
Zbog čega se, na javnoj sceni u Srbiji, konflikti ne razrešavaju
konstruktivno?
To je, naprosto, nastavak duge tradicije nasilničkog rešavanja konflikata
jedne političke elite prema drugoj ili jedne nacije prema drugoj. Dakle,
to je tradicija i praksa koja se smatra nečim što je davalo rezultate. Ali,
bez obzira koliko se to, u retrospektivi, pokazuje kao katastrofalno loše
rešenje, izgleda da ljudi o tome mnogo ne razmišljaju i nemaju sposobnost
refleksije (ili im nedostaje vreme za refleksiju) ili su uljuljkani u nekakvo
lično osećanje moći. Dakle, nešto što je, sa jedne strane, neznanje, a, sa
druge strane, osionost, očigledno je snažno prisutno i sprečava ljude da
konstruktivnije pristupe konfliktima.
Kakve posledice na privatne psihologije ljudī može imati promocija
konformizma, govora mržnje, stereotipa i nedostatka racionalnosti u
javnoj sferi?
Ljudi u Srbiji naučeni su da se konflikti rešavaju tako što se, odmah,
proizvodi jezik mržnje, negativni stereotipi ili pretnje, i što se - unutar
vlastite grupe - zahteva konformiranje, jednoglasnost ili poslušnost u
sleđenju upravo takve politike. I naravno, takva praksa ima izuzetno loše
posledice na svest ljudi, na njihove norme ophođenja u svakodnevnom
životu, na njihov odnos prema sebi ili drugima, uopšte - na njihovu sliku
sveta u kojem žive. Dakle, oni usvajaju jedan model ponašanja koji je,
upravo, isto takav: nasilnički. Sila postaje, tada, osnovni rezon i ljudi su,
onda, spremni da je primenjuju u konfliktima.
348