montirani procesi protiv kosovskih albanaca

IZRICANJE ISTINE
Mislim da u Srbiji nije moguće, u bilo kom kratkom roku (pod kojim
podrazumevam period od desetak ili dvadeset godina), ’prodati’ ideju o
civilnom društvu. Ideja civilnog društva više će, u Srbiji, biti nametana
pritiscima spolja nego na bilo koji način uspešnim uveravanjima da je reč
o nečem dobrom.
Na koje načine život u civilnom društvu sprečavaju otpori političkih
elita procesu prevladavanja zločinačke prošlosti?
Osnovna strategija političkih elita jeste laganje, izbegavanje i zavaravanje.
Dakle: glavna strategija jeste prikrivanje onog drugog cilja, a onaj drugi
cilj jeste, zapravo, to da vrlo malo onih uticajnih društvenih, privrednih,
političkih i bezbednosnih faktora u Srbiji, uopšte želi da uđe u Evropu. Ti
faktori svesni su da je ulazak u Evropu, prvenstveno, opasnost po njih:
to bi značilo ukidanje i njih i njihovih političkih projekata, i oni se sada
dovijaju kako da predstave da oni to rade, a da to, ipak, ne rade.
Da li u Srbiji postoje resursi koji bi je učinili modernim informacionim
društvom?
Ne vidim institucionalne resurse, vrlo su mali medijski resursi i
komuniciranje je jako zaostalo, ne samo u informatičkom i medijskom
smislu, nego u svakom smislu od železnice pa do kompjutera. To je jedan
jaz koji se ne smanjuje nego se, naprotiv, širi, zato što je napredovanje
na ovom frontu sporije nego napredovanje u razvijenom svetu. Tako da
nisam optimista ni u pogledu brzog uspostavljanja tih resursa.
Zbog čega političkim elitama nije stalo da modernizacija Srbije bude
osnažena procesima lustracije i reforme službi bezbednosti?
Lustracija je, za vladajuću političku elitu, opasna jer bi obuhvatala veliki
deo nje same. Dok se nosioci političke moći na potpuno jasan način ne
distanciraju od prethodnog poretka u Srbiji, dok ne objave diskontinuitet
- a za to nikada nije kasno - dok ne uklone iz službe ljude koji ih uporno
drže u jednom zagrljaju smrti i zagrljaju suodgovornosti (za šta nisu
odgovorni baš svi stanovnici Srbije), i sve dok se budu opirali svemu
onome što je novo, moderno i uređeno - dotle neće biti moguće ni to da
oni reformišu segmenete privrednog, političkog i drugog javnog života.
272