montirani procesi protiv kosovskih albanaca

Miroslav Prokopijević rođen je 1953. godine. Naučni je
savetnik beogradskog Instituta za evropske studije. Profesor
je konstitucionalne ekonomije na postdiplomskim studijama
na Odseku za ekonomiju Univerziteta Crne Gore (Podgorica).
Predsednik je Centra za slobodno tržište iz Beograda. Autor
je desetak knjiga i oko osamdeset studija, štampanih kod
izdavača kao što su Kluwer, Rodopi, Duncker & Humblot, F.
Steiner i International Centre for Economic Research (ICER).
Bavi se konstitucionalnom ekonomijom, mikroekonomijom i
evropskim studijama. Na javnoj sceni Srbije zalaže se za brze
reforme, kao i za liberalni poredak u zemlji.
Miroslav Prokopijević
Ekonomija u tranziciji
14. 08. 2004.
Tranzicija u Srbiji potpuno je zaustavljena i da bi, iznova, bila pokrenuta
potrebno je, sa jedne strane, stvoriti političke uslove za to, a, sa druge
strane, potrebno je građanima Srbije jasno reći da trenutni ekonomski
sistem nema nikakvu budućnost.
Kakav je tržišni ambijent u Srbiji i kakve efekte na reforme u oblasti
ekonomije imaju politike sadašnje srbijanske vlade?
U Srbiji je, u pogledu reformi, učinjeno jako malo, uprkos prevelikoj buci
u proteklih nekoliko godina da se reforme odvijaju velikom brzinom i
da su to najbolje reforme u istočnoj Evropi. Ako bi se merilo na skali od
0 do 100, moglo bi da se kaže da smo mi učinili 7 ili 8 % onoga što bi
trebalo uraditi, u poređenju sa Estonijom ili drugim baltičkim zemljama,
kao najuspešnijim tranzicionim zemljama. Znači, ono što bi ovde trebalo
uraditi, zapravo predstoji kao problem čitave tranzicije - ovde, u nekom
ozbiljnom smislu te reči, tranzicija još uvek nije počela. Gde god da taknete,
bilo bankarski sistem, bilo realni sektor, bilo privatizaciju, to je još uvek
sve na početku. U privatizaciji je, recimo, prodato 1300 preduzeća, ali u
njima radi samo 5% zaposlenih i samo je 5 do 7% angažovanog kapitala
u njima.
219