montirani procesi protiv kosovskih albanaca

IZRICANJE ISTINE
To je potpuno jasno. Mislim da je dve trećine štampe finansirano novcem
tih tajnih službi. Sve te novine, kada se otvore, imaju onaj prepoznatljivi
rečnik. Ko zna koliko tih službi ima, ko zna da li su kontrolisane ili
nekontrolisane – ja bih rekao da ih niko ne kontroliše – a one su tokom
ratova kriminalizovane. To su postali pljačkaši, ubice i kriminalci koji
su rukovodili ovom zemljom de facto. To su sitni krezubi kokošari
i palikuće koji su - na neki način - u saglasju sa prisutnim kulturnim
modelom stvorili od ove zemlje jednu odvratnu dnevnu pojavu u kojoj
ne može više da se sazna da li je nešto dobro ili zlo, belo ili crno. Njihov
moralni i etički splet ne postoji. I tako se sada dešava da polovina srpske
štampe proglašava Milorada Ulemeka Legiju za nekog heroja. Kojim to
volšebnim duplim saltom može taj čovek uopšte nekome da bude heroj?
Osim nekome ko ima tvrd interes i koji je u sve to umešan.
Na koje je načine moguće, na duži rok, profesionalizovati i
modernizovati različite kulturne politike, finasiranje čijih programa
ne bi zavisilo od Ministarstva za kulturu u Vladi Srbije?
Postoje modeli u raznim državama i mi možemo samo da pogledamo
gde to funkcioniše u uslovima koji su slični našima i da to, naprosto,
prepišemo. Postoje države koje su u sličnom položaju kao mi, i koje imaju
slične probleme kao i mi: hajde da vidimo kakva su njihova iskustva i
da to iskustvo primenimo u odnosu na naše uslove. Ne moramo mi da
smišljamo nikakve epohalne stvari. Tu nema šta mnogo da se smišlja - zna
se šta funkcioniše a šta ne funkcioniše, i zna se koliko ima novca i koliko
nema novca. Jer, jedan propagirani model u kome se promovišu lopovluk,
mafijaštvo, brz uspeh preko noći ili nešto što je – kada je o ljudskoj pameti
reč - poželjna kategorija,sve to ne može voditi ni u šta dobro.
206