montirani procesi protiv kosovskih albanaca

Tamara Lukšić-Orlandić rođena je 1952. godine. Od 2004.
godine koordinatorka je Projekta slobodnog pristupa
informacijama, u beogradskoj kancelariji Fonda za
otvoreno društvo. Bila je osnivač (i direktor) Centra za
prava deteta (1997.-2001.), prve nevladine organizacije u
Srbiji za promociju i zaštitu dečjih prava. Učestvovala je na
nekoliko desetina međunarodnih konferencija posvećenih
oblastima ljudskih prava i masovnih medija. Oblast njenog
naročitog interesovanja predstavljaju slučajevi sistematskog i
institucionalizovanog kršenja ljudskih prava.
Tamara Lukšić – Orlandić
Odgovornost elita
23.12.2004.
Upotrebljivost Zakona o slobodnom pristupu informacijama predstavljaće
prvi pokazatelj spremnosti građana Srbije da praktikuju svoja ljudska prava
i da ih, time, unapređuju.
Kakva je javna scena u Srbiji danas?
Javna scena u Srbiji zaista je haotična. Možemo je posmatratai kroz
Parlament, jer je to jedan dobar presek Srbije zato što je Parlament odraz
biračkog tela i ta slika Srbije je jako, jako loša. Takve slike možemo susresti
na jako mnogo mesta. Uzeću, kao primer, samo ovaj slučaj pogibije dva
vojnika u kasarni na Topčideru: tu imate stalno suprotstavljanje dokaza,
argumenata, dve istine – tako da kažem. Uopšte, u Srbiji uvek postoje dve
istine. Tako da mi se čini da situacija u Srbiji, nekako, kao da odavno nije
bila ovako loša.
Da li će javna scena pretrpeti izvesne preobražaje nakon nedavnog
usvajanja Zakona o dostupnosti informacija?
To će se sigurno desiti, ali ne preko noći. To neće biti neki kopernikanski
obrt samom činjenicom da je taj zakon donesen, ali je jako dobro da je
Zakon o slobodnom pristupu informacijama, koje su u posedu organa
vlasti, ipak donet. Mi ćemo, naprosto, pratiti kako se taj zakon primenjuje.
Poseban značaj donošenja tog zakona vidi se u tome što bi on trebalo da
bude jedna brana korupciji. Sada je samo pitanje kako taj zakon učiniti što
267