montirani procesi protiv kosovskih albanaca

Zorica Jevremović rođena je 1948. godine. Bila je članica
Inicijativnog odbora Beogradskog kruga (1990.) i Civilnog
pokreta otpora (1991.). Napustila je mirovni pokret 1992.
godine. Kao multimedijalna umetnica i teoretičarka medija
bila je osnivačica alternativnih pozorišta koja su delovala kao
interdisciplinarni centri na mestima gde ranije nije postojalo
pozorište. Svoj rad posvetila je saradnji sa marginalizovanim i
getoizovanim socijalnim grupacijama. Njene umetničke prakse
obuhvataju izražavanje u medijima kao što su film, televizija,
animacija, strip, pozorište, ples i fotografija.
Zorica Jevremović
Intelektualna scena i transformacija institucija
23.12.2003.
Društvo u Srbiji i dalje opterećuju autoritarne tendencije i izvesna socijalna
neodgovornost, a tek onda kada budemo u stanju da posumnjamo u
vlastite odluke, mi ćemo početi da se približavamo standardima zrelih,
demokratski uređenih zajednica.
Vi smatrate da transformacija institucija u Srbiji pre svega podrazumeva
transformaciju sudske vlasti.
Mislim da još uvek nije kasno da, u saradnji sa stručnjacima iz Evrope koji
su spremni da nam pomognu, napravimo potpune promene u sudstvu.
Mi vidimo koliko se teško formira ta famozna sudnica za organizovani
kriminal, zatim, problem je kako će okrivljeni da se u tu sudnicu uvedu ...
sve je to problem, jer - i oni koji su voljni da sve te slučajeve procesuiraju, ne
znaju kako to da urade. Zašto? Zato što se mešaju privatni i profesionalni
motivi. Privatni motiv ’ja-sam-protiv-nečega’, ništa ne znači ako taj - koji
treba da obavi neki posao - ne zna da ga uradi. Jedan od najvećih problema
u Srbiji jeste taj što ljudi ne znaju da rade poslove za koje su plaćeni.
Da li u Srbiji danas postoje resursi ( u ljudima, idejama ili organizacijama
) koji bi učinili da započne proces suočavanja sa nasleđem Miloševićevog
režima i proces prevladavanja te kriminalne prošlosti?
Građani u Srbiji nisu spremni na velike promene. Naprosto, toliko se sve
raspalo (i erodiralo iznutra) da je srbijanskom društvu neophodna pomoć.
141