PDF - књижевно друштво

+ + +
После заласка сунца одлазим с плаже. Напуштам
Црвено море које се спрема за починак. На
степеништу Историјског архива проси босоноги
дечак:
– А шта ћеш ти овде? – зачуди се кад ме виде.
– Далеко је сунце, синко – прозборих и два
новчића положих крај његових ногу у сламени
шешир пун суза.
Земља у којој сам рођен више не постоји, а
Ћосићево далеко сунце зашло је у Мртво море.
102