PDF - књижевно друштво

Ђорђевић, председник општине, трговац, стар
педесетак година, и Манча поштар, млађи човек из
Житног Потока. Божа Цар, крштени кум породице
Ристић, земљоделац из Старог Села, страдао је од
комунистичке црне тројке. А у сеоској воденици у
Горњем Статовцу, под окриљем ноћи, револуционари
тих дана убијају Ковачевиће, оца и сина
старог четрнаест година. Сви су сахрањени на
својим сеоским гробљима. Биле су то прве жртве
комунистичког терора у овом крају које је по
народном приповедању извршио партизан Гавра
Чех, за кога се, тек, касније дознало да је крио
своју националну припадност − највероватније је
био Хрват. И сам топлички револуционар Ратко
Павловић Ћићко био је затечен свирепим убиствима
у општини Житни Поток, али није кажњавао
извршиоца ових злочина. Ова убиства мобилисала
су локално становништво на чување ноћних стража
и самозаштиту. У статовачкој основној школи било
је седиште наоружаних Топличана, које је предводио
ђенералштабни капетан Божа Ивановић, отац
књижевника Ивана Ивановића, родом из Житног
Потока, који се због рата склонио у родно село.
Божа је био веома способан и јак стратег. Није
одавао пред народом своје војничке способности,
јер је био изузетно скроман. Његово основно опредељење
као војника у тим драматичним данима
било је избегавање братоубилачких сукоба.
Његова супруга се звала Миља и била је
учитељица. Браћа Ристићи, Стојан и Предраг–
Дража, приступили су Другој топличкој бригади
под командом Боже Ивановића, коју је народ звао
Дражићевци.
Партизани су ускоро напали статовачку школу.
Била је ноћ. У кућу Тасе Ристића, сећа се његов
16