PDF - књижевно друштво

+ + +
Срби вековима радо путују у Свету земљу.
На светог Стевана, 9. јануара 2007. године, служио
сам Свету литургију са новорукоположеним
ђаконом Верољубом Благојевићем из села Пољаци.
После службе поклонио сам му Топле сузе на путу
за Јерусалим, јер се у књизи помиње његов прадеда
Станисав који није успео, у току рата, као
сеоски кмет да спаси главу свога рођеног брата
Стојана Благојевића, кога су погубили Бугари са
групом Срба, на оном истом месту, где су у
средњем веку страдали војвода Пријезда и његова
верна љуба Јелица. На светог Стевана, 9. јануара
1943. године, ђаконов деда Живота, који је тада
имао шест година, последњи пут је видео свога оца
као затвореника у Крушевцу:
− Мајку и стрица Бугари нису пустили да уђу у
логор. Они осташе на капији старе касарне, а мене
један војник уведе у велику просторију пуну забринутих
људи. Седе на поду ослоњени леђима о го
зид, ћуте и чекају. Отац, кад ме виде, притрча и узе
31