PDF - књижевно друштво

су изгладнели Топличани имали од хлеба крај ове
ватре. Стојан је ломкао залогај по залогај од краваја
док га није поделио премореним земљацима.
Десетак минута касније непријатељска граната
испаљена из минобацача пала је крај њих. Шрапнел
је погодио Стојана у грло. Он је следеће ноћи подлегао
ранама. Пољска стража на тражење Боже
Ивановића није могла да помогне рањенику, јер
нису имали никаквих лекова. Браћа Дража и Ненад
успели су да тешко рањеног брата Стојана, последњег
дана у његовом животу, извуку на коњу из
Хан Пијеска, у колони одступајућих војника, до
Власенице. Ту ноћ Стојан је издахнуо, око поноћи.
У Власеници на сеоском гробљу, у плитко ископаној
раци, ужурбано је сахрањен. Имао је
тридесет две године. За свог брата Ненада Стојан је
био велики ауторитет, највећи после оца.
Одступање Топличана после Власенице било је све
теже. Браћу Ристић и неколико њихових земљака
заробили су Немци код Завидовића. Капетан Божа
Ивановић са једним делом својих војника није био
заробљен. Успео је да утекне Немцима. Ненад
Ристић од тада њему и преосталим саборцима
заувек губи сваки траг. У Завидовићу је са чика
Нешом у логору било затворено преко сто
заробљеника, до Божића, а потом су их Немци
возом транспортовали за Грац. У Славонском
Броду на железничкој станици док су чекали воз за
логор један усташа је покушао да их побије
бомбама, али их је спасио немачки војник који их
је спроводио у логор. У Хрватској, док се воз
кратко задржао на једној штацији, младић из села
Бреговине код Житног Потока на кратко је сишао
из вагона и више се никада никоме није јавио. По
доласку у логор, Јужни и Северни, у Грацу, најпре
19