PDF - књижевно друштво

По дубоком снегу дође у Спанце не престајући
тихо да изговара псалме. Веселин и породица,
угледавши оца Илију, устадоше на молитву. Он их
замоли, пред свету тајну Исповести, да изађу из
собе. Кад су остали сами, слепа Вида упита:
–Јеси ли ти од оних старих попова? Имаш
ли дугу браду и косу?
– Имам, нано, имам.
– Гледала сам као дете свештенике и такве
их знам: усправне и лепе. Сад слушам да има
попова без браде и косе – мало се придиже с
постеље и прекрсти се:
– Доћи ће зло време кад ће српски духовници,
уместо браде, носити фртаљ длакаве мушице испод
доње усне. Настаће прогон брада. Попови ће
кришом отварати своја уста да прикрију
прогутану чупаву муву с лица. Хвала Богу, ми
нећемо дочекати то време, часни оче.
Од Материца путујем за Свету земљу; зато сам
те звала. На Свете оце дођох на острвце препуно
нарциса а окружено великим топлим морем од суза.
Усред њега лежи двор као из бајке. Три дечака на
великом степеништу, обучена као ловци, седе и
нешто записују. Онда ми се јави благи глас:
„Добродошла у Сузарник. Ово је острво Пољаци.
Као што пчеле вредно скупљају поленов прах и
носе га у кошницу, тако ова деца лове сваку сузу
и доносе је у српску Петину – дворац за пет пута
већи од свих дворова других оближњих народа по
Сузарнику. Други дан Светог Стевана сакупиће
сузе проливене за оцем Илијом Симићем. Јави му да
се спреми за пут. Нека нам понесе из Петине,
Дворана, Пољака и Ловаца по кап хладне воде за
пиће да разблажимо ове топле слане сузе".
56