PDF - књижевно друштво

гробља. Остала је прича да је мученички
издахнуо. Злочинци су му драли кожу с табана
пре него што су га убили. Један ђак дворанске
школе, тих послератних година, урадио је
писмени рад: Мој комшија храбри војник не
споменувши Драгићево име. У МКУ није уписан.
Крсна слава: Свети Ђорђе. Потомства нема.
Извори: МКР, мештани Милосав
Миладиновић (69), Хранислав Радовановић (81),
Радоје (74) и Драгица Тодоровић (75).
Станко Панић
Од оца Радивоја и мајке Алексије рођен је 17.
маја 1892. године. Убили су га четници на Јастребцу
јер су сумњали да је сарађивао с комунистима.
Гроб се не зна.
Потомство: синови Станисав и Светислав.
Јанићије Петковић
Од оца Милана и мајке Миланке рођен је 1888.
у Петини. Није припадао ниједној војној формацији.
Био је у то време угледан домаћин. У војсци је био
болничар, а после тога народни лекар – давао је
ињекције и превијао болеснике. У току рата
помагао је свима, па и комунистима. Јула 1944.
године у селу Модрица зауставила га је партизанска
патрола док се из Крушевца бициклом враћао кући.
Спроведен је до куће. Ту се пресвукао. Комунисти
су му одузели бицикл и фермен. Затим су га
отерали на Јастребац и убили код Срндаљске реке
26. јула 1944. године, на Светог Аранђела. Прво су
га натерали да пије, а онда га стрељали. Тело су
покопали у селу Срндаљу код ваљавице за сукно.
После четрдесет дана породица је пронашла његов
136