PDF - књижевно друштво

Попадија се с децом одселила из Барбатовца у
Крушевац.
Стари Тола који није имао деце, а тиме ни своје
заштите у селу па су га бесна деца често исмевала,
увек је жалио што даде, пре рата, њиву на поклон
оцу Илији.
– Задржах га овде да изгуби главу! Да оде из
Барбатовца преживео би. А и комунисти, док су
после рата вредно ''чистили терен'', не би
мучили људе на мојој дедовини.
Милун, шнајдер из Барбатовца, пође 1948.
године по дрва у планину. Изнад Гргура изађе пред
њега Савић, четник из Кашевара. Он му, пошто су се
добро познавали, затражи нешто за јело. Милун
изнесе све што је од хране понео на пут. Четник
узе сир и проју, одложи пушку, прекрсти се, помоли
Богу пре јела, и седе да утоли глад једног
одметника. Милун искористи прилику: удари га
секиром у главу и уби с пуним устима. Онда
натовари дрва на кола, а на њих баци бегунца.
Кад дође у Барбатовац, на негдашњем Толином
имању – пред кућом попа Илије истовари Савића,
а у свом дворишту леп товар дрва.
У гргурској порти подигнут је, пре рата,
споменик војводи Кости Војиновићу и јунацима
Топличког устанка. На његовој северној страни, тако
да гледа на цркву, постављена је фотографија у
порцелану оца Димитрија Димитријевића. После
рата, на сабор у Гргуре, на Летњег светог Јована,
долазили су и комунисти. Они су тога дана, пред
народом, обележавали Дан устанка у СР Србији,
државни празник.
– Шта ће овај брадоња овде! – подвикну
једном члан њихове делегације кад виде оца
Димитрија на споменику. Замахну штапом и разби
слику војводе Топлице. Знатно касније родбина је
66