PDF - књижевно друштво

4
На лицима тројице дечака сузе не
пресахнуше ни после петнаест километара пута.
Папски изасланик приви их уза се и понуди медом
у саћу.
– Ко нема своје, не може да воли ни туђе –
прослови за себе један витез и сети се своје деце у
Галији. И она плачу, помисли.
Испред Цркве светог Николе војску дочека
топлички архимандрит са свештенством. Он затражи
да причести децу. Док су у храму после причешћа
читане молитве, топлички архимандрит се у олтару,
сакривен од погледа витезова, обрати папском
изасланику:
– Анатема вам била! Пусти нам децу!
– У Светој земљи је спасење, свети.
– Свуда је Света земља где се ломи хлеб
евхаристијски. Овде је Јерусалим, шизматиче!
– Онда ћемо вам из Азије пустити Агарене,
још вам они недостају. Амин! – одбруси латин.
На излазу из храма откачи се велика камена
лунета светог Николе, заштитника путника, и
53