PDF - књижевно друштво

примером на такмичење у јунаштву. Без одуговлачења,
ударао је на околне окупаторске
постаје. Непријатељу је силазило срце у пете, а
онда је с јаким одредом кренуо на Лебане и
заузео га.Цео Јабланички крај устао је на оружје.
Видео је непријатељ, са свакојаком војском по
околним гарнизонима, да неће моћи да одоли
устаницима. У великом страху да се огањ устанички
не разнесе по целој Србији, непријатељ је
убрзано довукао, с фронта, целу дивизију. С
неколико одреда Планинске дружине и македонских
комита окупатор свом жестином удара на
устанике, који чине узмахе за песму и причу.
Као вазда у оваквим приликама, кад нема
коморе и муниције, мора се назад. Али има храброг
узмицања када се одступа корак по корак, а сваки
метак чува за сигуран погодак. Војводе су с
четама одступале ка планинама и беспућима и
гледале да намаме тамо непријатељску војску,
али се она није дала ,,на труле даске", већ је
ударила на живаљ, села и насеља. Топлица и
Јабланица, попаљене и попрскане крвљу, малаксавале
су.
Војиновић и поп-Мита удружише остатке
одреда и зададоше добре ударце непријатељу: у
забрану код цркве драгушке, близу села Лазаревца,
на Каљаји и више цркве гргурске.
Крајем месеца априла 1917. године, после
једног жестоког обрачуна са окупатором на
обронцима косаничких брда у Барбатовцу је
запаљена кућа поп-Митина с покућанством и
црквеном архивом. После спаљивања општине и
парохије барбатовачке, код села Вишесела састадоше
се последњи четници топлички. Поп-Мита
рече Војиновићу да је вољан, с неколико најодважнијих
другова, кренути за Солунски фронт.
46