PDF - књижевно друштво

У Византији је приликом крунисања царева у
Светој Софији патријарх стављао круну на главу
владару, а у руке му предавао свилену торбу
испуњену земљом са гроба еда би се и цареви сећали
смрти, избегавали сваку гордост и били смирени.
Антоније је молио да у торбицу за владара
додамо и мало земље с гроба оца Илије Симића,
убијеног барбатовачког пароха, и делић његовог
порушеног надгробног споменика.
– Господе, подај ми сећање на Црвено и
Мртво море – нека изговори први српски антикомунистички
владар у својој заклетви пред народом.
Своје писмо Антоније из Горњег
Барбатовца завршио је још једном молбом: ,,У
Светој земљи мог покојног детињства припремите
ми вечну кућу крај мога праведног дједушке,
а на гробни споменик положите нам епитаф из
службе преподобног Антонија Великог.
На хвалитех стихири
На небо текушчују возшед колесницу
чудне добродјетељеј,
достигал јеси крајеградије пошченијем,
из пустињи обходја
Горњаго Јерусалима прекраснаја (...)
славословије великое,
и отпуст.
P. S.
Да си Удружењац, никада ти писао не бих".
Удружење српског православног свештенства
Епархије нишке окупљало је и већину
топличких попова. У његовом статуту било је више
светих места, запамтио сам једно: ,,3адатак Удру-
82