PDF - књижевно друштво

се живи, живи и дању и ноћу, али је лепше ноћу
него дању''.
Осамдесетих година прошлог века, у доба
владавине комунизма у Крушевцу, један хаџија је
после свог путовања у Свету земљу више дана
саслушаван у СУП-у. Фотоапарат и видео камера
који су тада одузети у полицији овом Крушевљанину
никада му нису враћени.
Свети исповедник Доситеј Загребачки, до 1933.
године епископ нишки, а после први српски митрополит
загребачки, био је хаџија. Он у календару
Вардар за 1932. годину пише: ''И после Светог
Саве многи су наши великани, политички и
црквени, тежили Светој земљи. Најзанимљивији,
најдрагоценији документ наше чежње ка Светој
земљи јесте добро сачувани Манастир светог
Арханђела Михаила у светом граду Јерусалиму. Он
је само неколико стотина метара удаљен од највеће
светиње овога града − Гроба Господњег. Он је наш,
јер га је основао српски свети краљ Милутин
Немањић. Цар Душан је овај манастир богато
обдарио. Ми се нисмо никада њега отказали. Па и
они који га сада држе, веле да је ово српски
манастир. Чуло се, недавно, да се око њега, нашега
манастира, погађају са јерусалимском патријаршијом
Румуни из Краљевине Румуније и Грци из
Еладе. А ми? Велики простор заузима овај наш
манастир. У зградама манастирским могао би велики
број наших калуђера настанити се, велики
број наших хаџија могао би гостовати. Шта би се,
пак, још све могло овде дозидати тешко је и говорити,
јер они који овај наш манастир нису видели
не би поверовали... Свети краљу Милутине опрости
нам, и моли се Богу за нас!''
34