Attention! Your ePaper is waiting for publication!
By publishing your document, the content will be optimally indexed by Google via AI and sorted into the right category for over 500 million ePaper readers on YUMPU.
This will ensure high visibility and many readers!
ме у наручје, па ме пољуби, а ја му рекох оно што су ме научили мајка и стриц да му кажем: „Не брини―. Ђакон ми се, најпре, захвалио на поклону , а онда је испричао како је слушао од покојног студеничког архимандрита Јулијана овакву басну: − Крене миш за Јерусалим, а остале животиње стану му се ругати како он никад не може стићи у свети град. Миш онда рече: ''Мени ће бити лепо и да умрем на путу за Свету земљу''. 32
+ + + Како су некада поштоване хаџије у Крушевцу сећао се др Чедомир Д. Марјановић, у својој књизи Крушевац историјско културни преглед од постанка до данас, Београд, 1934. године: ''Хаџије су обично одлазиле на месец, два, пре Ускрса преко Ниша и Солуна сувим, па онда лађом до Јафе, а од Јафе са камилама преко горе Ливана у Јерусалим. Враћајући се из Јерусалима ударили би на Свету гору, походили Хиландар и оданде преко Солуна враћали се у свој завичај. Код куће се око њих скупљало стотинама слушалаца, и они су причали шта су видели и шта су доживели.'' Др Чедомир Марјановић се на садашњост пожалио: ''Нема ни хаџија, Јерусалим је заменио Париз. Кад се неко врати из Париза окупљају се око њега, као оно некада око хаџије који се вратио из Јерусалима. И он им прича, прича и тражи све интимније друштво, да им све исприча шта је видео и чему се дивио. У Паризу цвета наука, цвета уметност, тамо 33