PDF - књижевно друштво

страна. Дарежљиви и свесни људи помагали су га
својски: дуваном, опанцима и фишецима. Тврдицама
је отимао. На састанцима договарале су се војводе,
вршила се припрема, свуда су се пушке
подмазивале. Бугарска Наборна рекрутна комисија
покушала је да регрутује Топличане. Вешти
кметови су укривали момке, а изводили старце. По
школама, окупаторски учитељи фалсификовали су
историју да би што брже однародили ученике.
Бугарским свештеницима ни силом народ није
прилазио. Ускомешало се. Пећанац је молио да се
народ не подиже на буну јер нису имали чим
ослобођени крај да бране. Нестрпљење је било
велико: Ко зна кад ће српска војска Солунски
фронт да пробије? Поп-Мита и Коста Војиновић,
истоветници у свему, тражили су да се не стоји
скрштених руку. Народ, не чекајући општу одлуку,
ударио је на Куршумлију, коју је на јуриш
ослободио од Бугара. Немајући куд, сви су ступили
у акцију. Налетом, са свих страна, устаници су ударили
на Прокупље и, ту, на прагу начелства, где је се
непријатељ збио и утврдио, пао је у јуришу, с
бомбом у руци, поп-Радивоје Вучинић, парох малоплански.
Устаници су ослободили Топлицу, а да би се
отворио већи фронт како непријатељ не би бацио
сву снагу на једно место, сазнали су снагу у
стајаћој војсци по околним окупаторским гарнизонима.
Хитно се упућује поп-Мита да подигне
устанак у Јабланичком крају. Помогао му је и
одважни професор Радовић и у околини Лебана
припремили су устанике. Раније одметнути су им
пришли. Сакупљена је храбра чета с којом непријатељу
зададоше тежак ударац. То се рашчуло и
крај се запалио. Поп-Мита је подстицао личним
45