PDF - књижевно друштво

зао усне до крварења, грозничаво размишљао шта
да радим. У подруму сам имао један скраћени бугарски
карабин и без сумње бих га употребио, али
нисам имао муницију за њега. Војник исписује потврду
о реквизицији свиње, даје ми, док моја мајка
лежи у ђубрету и куне га да чује цело село. И данас
чувам ту потврду, на њој потпис: Батрић Јовановић
(тај човек је доскора био народни посланик републичке
скупштине, у међувремену променио веру,
почео је да се крсти, од великог комунисте постао
велики Србин! Он, који је кундаком премлаћивао
српске мајке, који је пустошио Србију, остављајући
децу без хране, сад нам преко ТВ екрана држи лекцију
из Српства!)―( н. д., стр. 46.)
Следеће године, Лука је уписао пети разред
куршумлијске гимназије, која је почела са радом
почетком фебруара. Овде организује Равногорску
омладину у илегали. Но, у исто време у школи је
организована и скојевска група у којој је деловао
Драгољуб Мићуновић( н. д., стр. 50.)
Лука још није био пунолетан када је у Нишу
осуђен на десет година строгог затвора и депортован
у Сремску Митровицу. Исту казну тада је
добио: ''сапатник из околине Крушевца. Његова
кривица била је што није пристајао да стреља осуђене
на смрт при штабу Двадесет прве дивизије у
Нишу'' ( н. д., стр. 84.) У Сремској Митровици Лука
је упознао осуђеника Милана Маринковића из села
Бргула код Уба. ''Спавао је са моје леве стране.
Понашао се веома необично. Повремено је губио
свест и ходао нестабилно. Покушавао сам да
разговарам са њим, али је био неразговетан и
нејасан. Говорио је неповезано. Тек после много
година, сазнао сам његову судбину од адвоката
Александра Милића из Београда. С њим сам се
28