PDF - књижевно друштво

син, који је тада имао седамнаест година, банули су
партизани, вичући: ''Пали лампу, пали лампу''.
Домаћину су, том приликом, пронашли пиштољ и
одузели га, а све мушкарце затечене у кући извели
су у центар села, где су револуционари уз претњу
оружјем привели преко педесет мушких глава из
Статовца, од седамнаест година па до дубоке старости.
Милош Манојловић, партизански руководилац,
обратио се народу: ''Нека изађе Таса Ристић''.
Њему је наредио да однесе поруку Дражићевцима
који су били у школи да се предају. У
супротном, запретио је повишеним гласом, показујући
руком на окупљени народ: ''Затворићемо их и
спржити све''. Таса је одмах однео поруку, али су
устаници одбили да се предају. Партизани су
наставили са оружаним нападом на школу све до
сванућа. Тада је пала још једна жртва комунистичког
терора. Био је то поручник Мића Симић,
заменик капетана Боже Ивановића. Он је био
родом из Горњег Статовца, где се и склонио почетком
рата. Пред зору су партизани обуставили
напад на школу и повукли се у шуму. Окупљени
народ се тек тада могао вратити својим кућама.
Сутрадан је сахрањен поручник Мића Симић у
свом родном селу. Њему је породица подигла
надгробни споменик тек после Титове смрти. Овај
обелиск је убрзо по постављењу полупан, а људи
који су учествовали у подизању споменика су
ригорозно ислеђивани и кажњавани. Рабаџију
Александра Симића Пека, који је од прокупачке
железничке станице превезао на својим колима
споменик који је стигао из Београда, милиција је
језиво малтретирала. Поручник Мића Симић био је
последња жртва комунистичког терора у овом делу
света до пред крај рата 1944. године. Божа Ива-
17