PDF - књижевно друштво

упознао у осуђеничкој болници. Александар ми је
испричао следеће: као младић Милан Маринковић
се заљубио у сеоску лепотицу Веру. Она је била у
свему изузетна, на сеоским саборима и вашарима
увек прва. Милан је био младић из богате сеоске
породице и допао се Вери. Но, у Веру се заљубио и
абаџијски радник Александар Ранковић из Дражевца
код Обреновца. Ривалство је међу њима трајало
прилично дуго. На крају се Вера одлучила за
Милана и узели су се уочи рата. Милан је за време
рата био постављен за команданта села и никоме
није нанео никакво зло. Напротив, настојао је да
заштити сељаке и да им олакша положај у условима
окупације. Међутим, почетком 1945. године
Милана је ухватила београдска ОЗНА и подвргла
га великом мучењу. Као последица те тортуре,
остала је код њега инвалидност, како физичка тако
и психичка. Иза свега тога стајао је Титов генераллајтнант
Александар Ранковић, министар унутрашњих
послова у влади ФНРЈ. То је била његова
освета што се Вера приклонила другом. Сирота
Вера, морала је да се понизи и да моли комунистичког
силника, који је некада пузио крај ње, да
поштеди живот њеном мужу. Први полицајац се
''смиловао'', па је Милан добио само десет година
затвора. То је овог несрећника дотукло, тешко је
ментално оболео'' ( н. д., стр. 86.)
Лука Степановић живи на Авали. Има осамдесет
и две године. На Светог Саву мој отац се чуо
са њим телефоном.
− Не кајем се због свог страдања − рекао је тада
Лука − да није било наше жртве не би данас ни
било слободе у Србији.
Мој отац је познавао Лукиног оца Обрада Степановића
− био му је парохијанин. Овај угледни
29