Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

182 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, XVIрала из прошлог века, начела чисте апстрактне слободе без основицецелокупног друштва која лежи у солидарности чланова и њихномблагостању.'nBa су начела дакле на застави радик.[алне] странке која се лакодају исказати у овим двема речима: начела, Хлеб и Слобода.Једном изречена она су преплашила наше државнике, јер су у правцуслободе толико радили колико да нису без заклетве да су што радили,а у правцу благостања шепртљански полутански остављајуlш некасам историјски ток изазове у друштву потребну организацију рада уземљи, потребне привредне, економске, финансијске установе од којихће земаљска производња коракнути.Оно што је радикална странка тражила у име благостања, то јеонда био захтев "усијаних глава" а појаве осиромашавања главне масенарода, на коју је радик.[ална] странка одавно прстом указивала, обележаваноје изазивањем буне, а сада?Сада j~ по мњењу либералаца и напредњака и абдикатора 285дошловреме да се "поради" на економском пољу привредног развитка.Ево како раде државници. Њихна је фраза да води рачуна само остварним приликама и по њима да се прилагоljавају. На пр. кад букнепожар, трчи гаси, а не отклањај узроке који производе пожар; кадотпочне запаљење велико, дај медицпне; кад најури поплава, дај спасавајИТД., итд. Они се о планинама 11 шумама тек онда забрину кадоголе, о поплаВalYЈа онда кад отпочну с године на годину плавити и давити,о народном здрављу тек онда кад овај почне у велике кржавати, опривреди и производњи онда кад је понестало трошка у државној благајници,о занатлијама онда, онда кад су всn постали обични најамници.Боље и доцкан него нигда, вели француска пословица, - такви суони. А они, који су та питања живо постица.пи; они који су њих расправљалиирасправом питања одсудно захтевали разумније друштвеноуреljење у Србији; они, који су тражили самоуправу место бирократскогћефа, благостање и привреду место државничког газдовањаса непаметним трошењем а доцније још 11 лакоумним задуживањем, -то су била "деца", "дечурлпја", "уображени и успјани мозгови", који суизбацивали само преране мисли, незреле само за то,што су исказанепре 16 или 18 година, јер то није ИШЛО у главу ни уреднику "Јединства"ни његовом сураднику др. Владану Ђорljевићу, који се онда бавио саспасавањем сиротиње уредбом СИРОТИН.[СКИХ] кућа. А сада? Не !lюжешда се браниш од масе рефорама исписаних у његовоме привредномпрограму, - дошли људи "својомсопственом памећу" до свију спасоноснихмисли препороljаја наше земаљске привреде, па сад не можешдобити речи од њих, и ако су мисли пореljане у привредном програму,маса идеја радикалних које су изнашане у повременим списима,радикалним новинама и часописима.[ ... ]Део четвртиУ ИСТОРИЈСКОМ ПАМЋЕЊУСАВРЕМЕНИКА, ИСТОМИШЉЕНИКАИ СЛЕДБЕНИКАЂока Анljелковић, Мисли о извршењу привредног програма Радикалнестранке, Београд, 1891.